Премијер Вучевић изричит: Дешавања од петка у Новом Саду класичан пример политичког тероризма, хоће да нам сруше државу
Премијер Србије Милош Вучевић говорио је за "Јутро", на Првој телевизији, о насиљу на Градску кућу и запослене у Новом Саду који се догодио у петак.
Вучевић је истакао да је насиље нажалост постало саставни део борбе за једну групу политичара, представнике бившег режима, да се друштво навикне да је то природан пут да се дође на власт те да није потребно изјашњавање грађана у демократским облицима.
-Оно што се десило у петак у Новом Саду је класичан вид политичког тероризма, сами себи дате за право да упаднете у Градску кућу, канцеларије где ради градоначелник и његови сарадници, да уместо заставе окачите неку крпу, да блокирате улазе у Градску кућу да не могу грађани да улазе и добијају услуге које добијају свакдоневно. У тој згради у центру града ради градоначелник и чланови градских већа. То није место где долазе одборници. Њима ту није место, осим да дођу да разговарају, али они су дошли да растерају запослене. Ја сам се шокирао када сам чуо шта Мариника Тепић изговарала секретарицама које раде у кабинету градоначелника и рекла им "Бежите, ми смо то преузели". Као у време окупације, ми вас све протерујемо.
Премијер је нагласио да то нема везе с трагедијом у Новом Саду, која се десила 1. новембра.
-То нема везе ни са чим што је наводно био повод за неке протесте. А шта су захтеви данас? Нико не уме да понови, осим да на крају изговоримо да су то политички захтеви. Први захтеви студената су испуњени. Након тога имате разливање захтева, имате захтеве ради захтева, како би увек могли да додате нешто ново. То је суштина свега када неко проводи оно што дефинишемо као обојену револуцију, рушење државе. Да не заборавимо, нама покушавају да сруше државу зато што смо доживели трагедију. То се нигде не дешава. У Шпанији сте имали поплаве, у Јужној Кореји пад авиона. Нигде немате захтеве да се заустави цео систем да све мора да буде блокирано. То је само могуће овде, јер је то неко видео као добар моментум за оно што је давно замишљено да се доведе до нове власти мимо избора. Није лако пресећи чвор, јер не видимо вољу да се разговара и да се дође до артикулисања захтева. Њих не интересује никакво институциално договарање.