АКО ДОБИЈЕТЕ ОВУ ПОРУКУ, ЈАВИТЕ СЕ СВОМ ДЕТЕТУ Хорор порука кружи интернетом ЖЕНА ОСТАЛА БЕЗ ОГРОМНОГ НОВЦА
Полицијска управа задрска у Хрватској истражује случај преваре којом је 58-годишњакиња оштећена за неколико хиљада евра. Наиме, оштећена жена јуче је примила СМС поруку са садржајем као да јој се обраћа ћерка, те је отворила примљену поруку, која ју је водила у наставак комуникације у апликацији за размену порука.
Како се сазнаје из задрске полиције, како би јој узео новац, још увек непознати хакер довео је несрећну жену у заблуду и навео је да му да новац. Тако је 58-годишњакиња уплатила неколико хиљада евра њему, мислећи да тако помаже својој ћерки.
Из полиције упозоравају грађане на то да, ако приме овакву или сличну СМС поруку, никако не одговарају на њу нити иду на линкове и уплаћују новац или шаљу кодове вредносних бонова. Наиме, реч је о једном од облика преваре, званом смишинг.
Они препоручују грађанима да ако добију такву поруку, прво ступе у контакт са својим дететом или ближњим, које наводно тражи помоћ, како би проверили истинитост информације пре уплаћивања новца.
Шта учинити када примите лажни СМС
Обришите поруке. Не одговарајте на поруке. Немојте притискати везе, отварати и прегледати слике или прилоге. Не делите личне, финансијске или безбедносне податке.
Ако сматрате да сте постали жртва крађе идентитета путем СМС поруке или ако сте открили осетљиве податке (попут ПИН-а, броја кредитне картице, ЈМБГ-а и друго), одмах то пријавите банци, а потом и полицији.
Смишинг је комбинација СМС-а и фишинга (крађе идентитета), а покушаји смишинга веома су чести и на нашим просторима.
Смишинг превара се спроводи тако да преваранти, починиоци сајбер криминала, покушавају да доведу грађане у заблуду слањем лажних СМС порука у којима се налази веза (линк) која води ка злонамерном софтверу.
У СМС поруци коју грађани приме обично се од њих тражи да притисну, односно активирају везу која ће их усмерити на лажну интернет страницу и/или приступ лажном обрасцу, у које требају унети личне, финансијске или безбедносне податке, те тако постану жртве преваре, а преварантима открију осетљиве и приватне податке, што је њихов главни циљ.
Порука често садржи хитне или застрашујуће поруке, попут: „Ваш рачун је компромитован, хитно ажурирајте податке.“ „Ваш пакет није испоручен, кликните овде за више информација.“ „Ваша банка вас обавештава: унесите своје податке да бисте спречили блокаду рачуна.“ Или, као у овом случају „Мама, остала сам без новца, хитно ми га уплати“.
Циљ смишинга је крађа личних или финансијских податакам инсталација злонамерног софтвера на уређај жртве, узимање новца на превару, методама социјалног инжењеринга, као и добијање приступа банковним рачунима или онлајн профилима.
