AKO DOBIJETE OVU PORUKU, JAVITE SE SVOM DETETU Horor poruka kruži internetom ŽENA OSTALA BEZ OGROMNOG NOVCA
Policijska uprava zadrska u Hrvatskoj istražuje slučaj prevare kojom je 58-godišnjakinja oštećena za nekoliko hiljada evra. Naime, oštećena žena juče je primila SMS poruku sa sadržajem kao da joj se obraća ćerka, te je otvorila primljenu poruku, koja ju je vodila u nastavak komunikacije u aplikaciji za razmenu poruka.
Kako se saznaje iz zadrske policije, kako bi joj uzeo novac, još uvek nepoznati haker doveo je nesrećnu ženu u zabludu i naveo je da mu da novac. Tako je 58-godišnjakinja uplatila nekoliko hiljada evra njemu, misleći da tako pomaže svojoj ćerki.
Iz policije upozoravaju građane na to da, ako prime ovakvu ili sličnu SMS poruku, nikako ne odgovaraju na nju niti idu na linkove i uplaćuju novac ili šalju kodove vrednosnih bonova. Naime, reč je o jednom od oblika prevare, zvanom smišing.
Oni preporučuju građanima da ako dobiju takvu poruku, prvo stupe u kontakt sa svojim detetom ili bližnjim, koje navodno traži pomoć, kako bi proverili istinitost informacije pre uplaćivanja novca.
Šta učiniti kada primite lažni SMS
Obrišite poruke. Ne odgovarajte na poruke. Nemojte pritiskati veze, otvarati i pregledati slike ili priloge. Ne delite lične, finansijske ili bezbednosne podatke.
Ako smatrate da ste postali žrtva krađe identiteta putem SMS poruke ili ako ste otkrili osetljive podatke (poput PIN-a, broja kreditne kartice, JMBG-a i drugo), odmah to prijavite banci, a potom i policiji.
Smišing je kombinacija SMS-a i fišinga (krađe identiteta), a pokušaji smišinga veoma su česti i na našim prostorima.
Smišing prevara se sprovodi tako da prevaranti, počinioci sajber kriminala, pokušavaju da dovedu građane u zabludu slanjem lažnih SMS poruka u kojima se nalazi veza (link) koja vodi ka zlonamernom softveru.
U SMS poruci koju građani prime obično se od njih traži da pritisnu, odnosno aktiviraju vezu koja će ih usmeriti na lažnu internet stranicu i/ili pristup lažnom obrascu, u koje trebaju uneti lične, finansijske ili bezbednosne podatke, te tako postanu žrtve prevare, a prevarantima otkriju osetljive i privatne podatke, što je njihov glavni cilj.
Poruka često sadrži hitne ili zastrašujuće poruke, poput: „Vaš račun je kompromitovan, hitno ažurirajte podatke.“ „Vaš paket nije isporučen, kliknite ovde za više informacija.“ „Vaša banka vas obaveštava: unesite svoje podatke da biste sprečili blokadu računa.“ Ili, kao u ovom slučaju „Mama, ostala sam bez novca, hitno mi ga uplati“.
Cilj smišinga je krađa ličnih ili finansijskih podatakam instalacija zlonamernog softvera na uređaj žrtve, uzimanje novca na prevaru, metodama socijalnog inženjeringa, kao i dobijanje pristupa bankovnim računima ili onlajn profilima.
