Излазак ИЗ ЗОНЕ КОМФОРА је неминован: Водитељ МИЛЕНKО KРИШАН о преласку на РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈУ СРБИЈЕ
Водитељ Миленко Кришан, којег војвођанско гледалиште добро препознаје, будући да је топлим осмехом бојио многе емисије покрајинског Јавног сервиса, однедавно је на новој телевизијској адреси, те га сада гледамо на Радио-телевизији Србије, али у добро познатом термину.
Наиме, Миленко је, уз колеге Марка Иваса, Николину Ракић, Бојану Марковић и Мају Бојић, на новој адреси постао домаћин новог „Јутарњег програма” РТС-а, који је, осим нових водитеља, добио и ново рухо и концепт.
Сваког дана од 5.55 часова у новом студију, опремљеном најмодернијим техничким решењима, Миленко и његове колеге буде гледаоце широм Србије најновијим информацијама из земље и света.
Како су и најавили, кроз разговоре с релевантним саговорницима, екипа „Јутарњег програма” реагује на оно што се десило јуче и најављује оно што нас очекује сутра. Миленко Кришан у разговору за „Дневников” ТВ магазин открива како га је дочекао овај медијски трансфер и чињеница да ће се наћи на најстаријој, али и, по подацима разних агенција, најгледанијој телевизији у земљи.
– Бити део РТС-а је, пре свега, привилегија, а потом и велико задовољство. Свако ко је икада помислио да се да се бави новинарством, маштао је да ради на Јавном медијском сервису Србије. Позив за нови „Јутарњи програм” дошао је неочекивано, али сам био спреман да га прихватим, с обзиром на то да сам ту форму програма радио седам година и био спреман да у сваком тренутку изађем из зоне комфора и подигнем летвицу на виши ниво, а у случају „Јутарњег програма” РТС-а - на највиши – прича за наш лист Кришан.
Kако вам прија промена адресе - и медијске и оне у личној карти, с обзиром на то да сте се због посла преселили у Београд?
– У годинама сам кад ми прија ова брзина Београда. Нисам ни секунд размишљао да ли ћу се у потпуности преселити или можда путовати из Новог Сада. Додуше, и сатница „Јутарњег програма” је таква да не знам ко би се усудио да крене из Новог Сада у три ујутру да би стигао у Београд на пет сати програма.
Јесте ли с променом редакције морали приватно да мењате себе и какве је све механизме покренула у вама та промена, с обзиромна то да дефинитивно подразумева и излазак из зоне комфора?
– Не. Нема разлога да приватно мењам себе. Мислим да их је оно што носим у себи донекле и заинтересовало да ме позову и прихвате ме као део тима. Што се тиче пословне промене и рада на себи - увек. Ако желите да напредујете, излазак из зоне комфора је неминован. Важно је само бити свестан свега што он носи и што пре се адаптирати на новонастале околности.
С новом водитељском екипом после много година стигао је и другачији концепт и визуелни идентитет „Јутарњег програма” на РТС-у. Kолико је било изазовно учествовати у подизању нечег новог, а што треба да задржи бренд и оно по чему је Јавни сервис Србије препознатљив већ 38 година?
– Велика обавеза, с обзиром на године трајања и поверење гледалаца. Уложено је много рада и труда, у потпуности је промењен визуелни идентитет, али се није изгубила она аутентичност „Јутарњег програма” РТС-а, а то је промовисање обичних људи из читаве Србије.
Kада смо прошли пут радили интервју, рекли сте да као водитељ „Јутарњег програма” не стижете да имате јутарње ритуале пре посла. Од тада је прошло четири године - јесте ли у међувремену променили неке своје навике и да ли је разбуђивање данас лакше? Шта вас, генерално, држи „будним” током програма уживо?
– Променио се само сат на аларму, односно, време буђења. Сада звони у четири и тек сада немам простора за јутарње ритуале. Али, то не мења однос према гледаоцима који нам указују поверење и, из јутра у јутро, путем ТВ пријемника нас пуштају у њихове домове. Та чињеница ме држи „будним” и спремним да, колико је у мојој моћи, учиним јутро што пријатнијим, како би гледаоци уз нас с осмехом започели дан.
Kако сакривате емоције пред камерама и колико је тешко одвојити тренутно расположење од гледалаца, а људски је и оправдано да на посао не стигнете баш сваки дан насмејани?
– Сваки посао има две стране медаље. У овом, она друга стране медаље, између осталог, јесте и да приватне ствари и емоције остављате иза камере, што некада није лако, али чињеница да се неко буди уз вас и да, можда, од вашег осмеха зависи његов почетак дана, довољни су разлози да на личне проблеме заборавите на тих неколико сати.
Ненаметљива дневна рутина
Kолико је у вашем случају истинита тврдња да новинарство није животни позив, већ начин живота?
– У потпуности. Дугогодишње бављење јутарњим програмом утицало је на то да постанем занитересован за све теме које се тичу нашег друштва на дневном нивоу. Интересовање за новим информацијама је ненаметљиво постала дневна рутина и сада је то део свакодневице, која не оптерећује, али много помаже у вођењу петочасовне емисије.
Шта вам, ипак, ставља осмех на лице, по којем вас и приватно и пословно препознају, а шта у вама буди оптимизам и снагу?
– Поверење гледалаца. И екипа током реализације емисије зна да допринесе добром расположењу, а уиграност целог тима од пресудног је значаја за комплетну слику. И, на крају, искрен осмех на лицу. Уигран тим је снага „Јутањег програма”.
Познато је да уживате у риболову и јахању. Да ли бисте волели да ту своју страст пренесете и гледаоцима кроз неку телевизијску форму у скоријој будућности?
– Искрено не. Мислим да тада више не бих толико уживао у тим стварима, јер би, између осталог, постојао притисак стварања програма и свега што то носи са собом.
Владимир Бијелић
