Izlazak IZ ZONE KOMFORA je neminovan: Voditelj MILENKO KRIŠAN o prelasku na RADIO-TELEVIZIJU SRBIJE
Voditelj Milenko Krišan, kojeg vojvođansko gledalište dobro prepoznaje, budući da je toplim osmehom bojio mnoge emisije pokrajinskog Javnog servisa, odnedavno je na novoj televizijskoj adresi, te ga sada gledamo na Radio-televiziji Srbije, ali u dobro poznatom terminu.
Naime, Milenko je, uz kolege Marka Ivasa, Nikolinu Rakić, Bojanu Marković i Maju Bojić, na novoj adresi postao domaćin novog „Jutarnjeg programa” RTS-a, koji je, osim novih voditelja, dobio i novo ruho i koncept.
Svakog dana od 5.55 časova u novom studiju, opremljenom najmodernijim tehničkim rešenjima, Milenko i njegove kolege bude gledaoce širom Srbije najnovijim informacijama iz zemlje i sveta.
Kako su i najavili, kroz razgovore s relevantnim sagovornicima, ekipa „Jutarnjeg programa” reaguje na ono što se desilo juče i najavljuje ono što nas očekuje sutra. Milenko Krišan u razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin otkriva kako ga je dočekao ovaj medijski transfer i činjenica da će se naći na najstarijoj, ali i, po podacima raznih agencija, najgledanijoj televiziji u zemlji.
– Biti deo RTS-a je, pre svega, privilegija, a potom i veliko zadovoljstvo. Svako ko je ikada pomislio da se da se bavi novinarstvom, maštao je da radi na Javnom medijskom servisu Srbije. Poziv za novi „Jutarnji program” došao je neočekivano, ali sam bio spreman da ga prihvatim, s obzirom na to da sam tu formu programa radio sedam godina i bio spreman da u svakom trenutku izađem iz zone komfora i podignem letvicu na viši nivo, a u slučaju „Jutarnjeg programa” RTS-a - na najviši – priča za naš list Krišan.
Kako vam prija promena adrese - i medijske i one u ličnoj karti, s obzirom na to da ste se zbog posla preselili u Beograd?
– U godinama sam kad mi prija ova brzina Beograda. Nisam ni sekund razmišljao da li ću se u potpunosti preseliti ili možda putovati iz Novog Sada. Doduše, i satnica „Jutarnjeg programa” je takva da ne znam ko bi se usudio da krene iz Novog Sada u tri ujutru da bi stigao u Beograd na pet sati programa.
Jeste li s promenom redakcije morali privatno da menjate sebe i kakve je sve mehanizme pokrenula u vama ta promena, s obziromna to da definitivno podrazumeva i izlazak iz zone komfora?
– Ne. Nema razloga da privatno menjam sebe. Mislim da ih je ono što nosim u sebi donekle i zainteresovalo da me pozovu i prihvate me kao deo tima. Što se tiče poslovne promene i rada na sebi - uvek. Ako želite da napredujete, izlazak iz zone komfora je neminovan. Važno je samo biti svestan svega što on nosi i što pre se adaptirati na novonastale okolnosti.
S novom voditeljskom ekipom posle mnogo godina stigao je i drugačiji koncept i vizuelni identitet „Jutarnjeg programa” na RTS-u. Koliko je bilo izazovno učestvovati u podizanju nečeg novog, a što treba da zadrži brend i ono po čemu je Javni servis Srbije prepoznatljiv već 38 godina?
– Velika obaveza, s obzirom na godine trajanja i poverenje gledalaca. Uloženo je mnogo rada i truda, u potpunosti je promenjen vizuelni identitet, ali se nije izgubila ona autentičnost „Jutarnjeg programa” RTS-a, a to je promovisanje običnih ljudi iz čitave Srbije.
Kada smo prošli put radili intervju, rekli ste da kao voditelj „Jutarnjeg programa” ne stižete da imate jutarnje rituale pre posla. Od tada je prošlo četiri godine - jeste li u međuvremenu promenili neke svoje navike i da li je razbuđivanje danas lakše? Šta vas, generalno, drži „budnim” tokom programa uživo?
– Promenio se samo sat na alarmu, odnosno, vreme buđenja. Sada zvoni u četiri i tek sada nemam prostora za jutarnje rituale. Ali, to ne menja odnos prema gledaocima koji nam ukazuju poverenje i, iz jutra u jutro, putem TV prijemnika nas puštaju u njihove domove. Ta činjenica me drži „budnim” i spremnim da, koliko je u mojoj moći, učinim jutro što prijatnijim, kako bi gledaoci uz nas s osmehom započeli dan.
Kako sakrivate emocije pred kamerama i koliko je teško odvojiti trenutno raspoloženje od gledalaca, a ljudski je i opravdano da na posao ne stignete baš svaki dan nasmejani?
– Svaki posao ima dve strane medalje. U ovom, ona druga strane medalje, između ostalog, jeste i da privatne stvari i emocije ostavljate iza kamere, što nekada nije lako, ali činjenica da se neko budi uz vas i da, možda, od vašeg osmeha zavisi njegov početak dana, dovoljni su razlozi da na lične probleme zaboravite na tih nekoliko sati.
Nenametljiva dnevna rutina
Koliko je u vašem slučaju istinita tvrdnja da novinarstvo nije životni poziv, već način života?
– U potpunosti. Dugogodišnje bavljenje jutarnjim programom uticalo je na to da postanem zaniteresovan za sve teme koje se tiču našeg društva na dnevnom nivou. Interesovanje za novim informacijama je nenametljivo postala dnevna rutina i sada je to deo svakodnevice, koja ne opterećuje, ali mnogo pomaže u vođenju petočasovne emisije.
Šta vam, ipak, stavlja osmeh na lice, po kojem vas i privatno i poslovno prepoznaju, a šta u vama budi optimizam i snagu?
– Poverenje gledalaca. I ekipa tokom realizacije emisije zna da doprinese dobrom raspoloženju, a uigranost celog tima od presudnog je značaja za kompletnu sliku. I, na kraju, iskren osmeh na licu. Uigran tim je snaga „Jutanjeg programa”.
Poznato je da uživate u ribolovu i jahanju. Da li biste voleli da tu svoju strast prenesete i gledaocima kroz neku televizijsku formu u skorijoj budućnosti?
– Iskreno ne. Mislim da tada više ne bih toliko uživao u tim stvarima, jer bi, između ostalog, postojao pritisak stvaranja programa i svega što to nosi sa sobom.
Vladimir Bijelić
