Однос према сину премијера оголео скандалозну манипулацију децом и идеолошко лудило по школама

Фото: Printscreen Instagram milosvucevic

Када је 1810. године, на Светог Саву, основана Велика српска православна гимназија у Новом Саду, која данас носи име Јована Јовановића Змаја, њени врли оснивачи и добротвори сигурно су веровали да ће се под сводовима ове, друге у историји гимназије у Срба, увек чути само разумна реч и смислена поука, те да ће мисија просветитељства и ширења знања бити на срцу свима који би имали ту част и привилегију да буду део наставног кадра.

Поједини професори понашају се као идеолошки јуришници

214 година касније много тога, оснивачима незамисливог, постало је могуће у новосадској гимназији - рецимо да професор школе чији су утемељивачи сањали о српској држави северно од Саве и Дунава мрзи српског премијера и покуша да га политички нападне малтретирањем његовог сина.

Поједини професори ове, али и најстарије српске гимназије, оне у Сремским Карловцима, понашају се као најокорелији идеолошки јуришници, који газе све етичке, стручне и законске норме, иживљавајући своје политичке фрустрације на ђацима.

Приморавање сина председника Владе Вучевића да изађе из зграде школе и оде на протест, уз лаж да је реч о одавању почасти жртвама, једна је од најсрамнијих епизода у историји српске просвете. Одговорни професори својим понашањем не само да су прекршили закон и правила струке, већ су изневерили своје ученике - као учитељи, узори и ментори. Уместо да их штите од атмосфере сукоба коју ствара неодговорна антидржавна опозиција и да заузму став бар минималне академске дистанце и објективности према збивањима ван учионице, они избацују децу из школа и гурају их на улицу.

Појединци само смишљају како да нанесу зло породици Вучевић

Колико је то само страшно и какве последице оставља на младе људе у најосетљивијој фази њиховог стасавања и развоја. Највећа жртва свог тог безобразлука јесте Данило Вучевић, који је овом манипулацијом повређен пре свега као младић и гимназијалац - који се стигматизује због чињенице да је син премијера. Уместо да је цео колектив поносан због тога, појединци само смишљају како да нанесу зло њему и породици Вучевић. Њему је данас потребна највећа подршка.

Наравно, о интересу ученика медијско крило антидржавних снага не размишља, они данима воде кампању против премијера Вучевића јер се усудио да проговори о скандалозном односу према његовом сину, јер момак није хтео да дозволи да буде уцењен од професора који су вероватно рачунали да ће постојати страх од будућег односа предавача према њему.

Као што хоће да нормализују да групе од тридесет људи блокирају централне саобраћајнице, тако сада намећу тобоже право професора да распуштају разреде, отказују часове и терају на улицу. Томе директори свих школа са таквим кадром, просветна инспекција и министар морају стати на крај и заштитити сву децу без разлике, подсећајући се да ни у време када је садашња власт била опозиција, коју подржава огромна већина народа, деца тадашњих функционера нити су малтретирана, нити на било шта приморавана и то најречитије говори о карактеру садашње опозиције.

Сигуран сам да ће Данило Вучевић наићи на подршку и разумевање својих вршњака, јер нове генерације српске деце нису онакве какве би волели да виде поједини професори. Наставници који мрзе своју земљу, заставу и химну, који су бежали са часова да протестују против одбране српског народа деведесетих, не могу да разумеју момке и девојке који неће на улицу са аутошовинистима и левичарским фанатицима, него певају химну, славе уз заставе и родољубиве песме. Зато није ни чудо што идеолошки комесари залутали у просвету само кроз манипулације могу да покушају да симулирају масовнију подршку младих, коју више никада неће имати.