Odnos prema sinu premijera ogoleo skandaloznu manipulaciju decom i ideološko ludilo po školama
Kada je 1810. godine, na Svetog Savu, osnovana Velika srpska pravoslavna gimnazija u Novom Sadu, koja danas nosi ime Jovana Jovanovića Zmaja, njeni vrli osnivači i dobrotvori sigurno su verovali da će se pod svodovima ove, druge u istoriji gimnazije u Srba, uvek čuti samo razumna reč i smislena pouka, te da će misija prosvetiteljstva i širenja znanja biti na srcu svima koji bi imali tu čast i privilegiju da budu deo nastavnog kadra.
Pojedini profesori ponašaju se kao ideološki jurišnici
214 godina kasnije mnogo toga, osnivačima nezamislivog, postalo je moguće u novosadskoj gimnaziji - recimo da profesor škole čiji su utemeljivači sanjali o srpskoj državi severno od Save i Dunava mrzi srpskog premijera i pokuša da ga politički napadne maltretiranjem njegovog sina.
Pojedini profesori ove, ali i najstarije srpske gimnazije, one u Sremskim Karlovcima, ponašaju se kao najokoreliji ideološki jurišnici, koji gaze sve etičke, stručne i zakonske norme, iživljavajući svoje političke frustracije na đacima.
Primoravanje sina predsednika Vlade Vučevića da izađe iz zgrade škole i ode na protest, uz laž da je reč o odavanju počasti žrtvama, jedna je od najsramnijih epizoda u istoriji srpske prosvete. Odgovorni profesori svojim ponašanjem ne samo da su prekršili zakon i pravila struke, već su izneverili svoje učenike - kao učitelji, uzori i mentori. Umesto da ih štite od atmosfere sukoba koju stvara neodgovorna antidržavna opozicija i da zauzmu stav bar minimalne akademske distance i objektivnosti prema zbivanjima van učionice, oni izbacuju decu iz škola i guraju ih na ulicu.
Pojedinci samo smišljaju kako da nanesu zlo porodici Vučević
Koliko je to samo strašno i kakve posledice ostavlja na mlade ljude u najosetljivijoj fazi njihovog stasavanja i razvoja. Najveća žrtva svog tog bezobrazluka jeste Danilo Vučević, koji je ovom manipulacijom povređen pre svega kao mladić i gimnazijalac - koji se stigmatizuje zbog činjenice da je sin premijera. Umesto da je ceo kolektiv ponosan zbog toga, pojedinci samo smišljaju kako da nanesu zlo njemu i porodici Vučević. Njemu je danas potrebna najveća podrška.
Naravno, o interesu učenika medijsko krilo antidržavnih snaga ne razmišlja, oni danima vode kampanju protiv premijera Vučevića jer se usudio da progovori o skandaloznom odnosu prema njegovom sinu, jer momak nije hteo da dozvoli da bude ucenjen od profesora koji su verovatno računali da će postojati strah od budućeg odnosa predavača prema njemu.
Kao što hoće da normalizuju da grupe od trideset ljudi blokiraju centralne saobraćajnice, tako sada nameću tobože pravo profesora da raspuštaju razrede, otkazuju časove i teraju na ulicu. Tome direktori svih škola sa takvim kadrom, prosvetna inspekcija i ministar moraju stati na kraj i zaštititi svu decu bez razlike, podsećajući se da ni u vreme kada je sadašnja vlast bila opozicija, koju podržava ogromna većina naroda, deca tadašnjih funkcionera niti su maltretirana, niti na bilo šta primoravana i to najrečitije govori o karakteru sadašnje opozicije.
Siguran sam da će Danilo Vučević naići na podršku i razumevanje svojih vršnjaka, jer nove generacije srpske dece nisu onakve kakve bi voleli da vide pojedini profesori. Nastavnici koji mrze svoju zemlju, zastavu i himnu, koji su bežali sa časova da protestuju protiv odbrane srpskog naroda devedesetih, ne mogu da razumeju momke i devojke koji neće na ulicu sa autošovinistima i levičarskim fanaticima, nego pevaju himnu, slave uz zastave i rodoljubive pesme. Zato nije ni čudo što ideološki komesari zalutali u prosvetu samo kroz manipulacije mogu da pokušaju da simuliraju masovniju podršku mladih, koju više nikada neće imati.
Sava Stambolić, analitičar