(ФОТО/ВИДЕО)„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ЦАРСКА БАРА” Драгуљ природе чува два орла белорепана и осам врста европских чапљи
У средњем Банату, на алувијалној равни између Тисе и канала Бегеј, ушушкан на територији Града Зрењанина, а опасан насељима Ечка, Стајићево, Лукино село, Бело Блато и Перлез, простире се специјални резерват природе прве категорије „Царска бара”, који ту улогу ужива још од 1955. године.
Са северне и јужне стране штите га Ечанска језера, а предео обухвата остатак некадашњег плавног подручја дуж доњег тока реке Бегеј, са очуваним и разноврсним орографским и хидрографским ритским облицима и појавама. Као такав, јединствен је природни комплекс и чини мозаик барско–мочварних, степских и слатинских, затим шумских и ливадских екосистема, који баштини богат ендемски, субендемски и реликтни живи свет панонског бисера, а нама је пажњу привукао орао белорепан који је свој дом нашао овде од проглашења заштићеног природног добра.
Мир, тишина и природа. Самим доласком у ово окружење осетимо бенефите природе, а у жељи да пробамо да уочимо и евинетирамо орла белорепана у оквиру нашег серијала о заштићеним природним добрима које баштинимо у Војводини, запутили смо се баш ка овом симболу средњег Баната. Но домаћини нам с врата кажу да је то немогућа мисија. Орлови су свој хабитат нашли у шумском делу, који се налази у првом степену заштите и туристима није дозвољено да се приближавају.
– Белорепане сви желе да виде и чују о њима, но они не воле узнемиравање тако да туре није могуће водити циљано до гнезда. Пар недеља смо их сретали код воде на гранама како помно посматрају дешавања на земљи, па можда будемо имали и сада среће. А правило је да где год орао белорепан направи гнездо, аутоматски се проглашава највиши степен заштите, зато је у том делу забрањен улаз посетиоцима. А својим присуством почастила су нас два пара орла белорепана, с тим што један пар сваке године доноси младунце, но овај други пар задњих неколико година нема потомство, а зашто, на то ни сами немамо одговор – каже нам рибочувар Ерне Ладвански.
Док смо се возили катамараном старим током Бегеја, надали смо се да ћемо имати ту част да нас почасти својим присуством, но није нам се дало до краја нашег путовања, чак ни да продефилује небом и да нам сигнал да нас посматра. Али то не значи да овај крај нема још поноса за приказати.
– Наиме, у оквиру заштићеног подручја живи још 239 врста птица, а можемо да се похвалимо чињеницом да нам се овде гнезди свих осам врста европских чапљи. Што се тиче вегетације, присутно је око 500 биљних врста, а најзначајније су као заштићене бели и жути локвањ, затим имамо 20 врста риба, као и 30 врста сисара ретких за ово подручје, а неке врсте су видре, текунице, шумско-мрке волухарице, даброви, но присутне су и дивља мачка, диље свиње, срне, зечеви.... – прича туристички водич у специјалном резервату природе „Царска бара” Кристина Ћеримовић.
Она каже да нема организованих пешачких тура, али се посетиоци могу сами прошетати стазом здравља у дужини од око 4.800 метара. На крају пута долази се до новог видиковца са којег се може видети окно Царске баре, а оно се налази у првом степену заштите. За оне са мањком кондиције, постављене су клупе и одморишта за предах.
– Поред боравка у природи, имамо летњиковце, игралиште, а нудимо и вожњу бродићем, изнајмљивање кануа, али и бициклова и електричних бајкова. Поставили смо и инфо табле, како би се посетиоци могли поближе упознати са врстама које живе на овим просторима – каже Кристина.
Противпожарни путеви
С обзиром на то да је велики пожар захватио ово заштићено подручје 2018. године, Ерне Ладвански нам каже да су фокус заштите ставили на прављење противпожарних путева.
– Набављене су и специјалне пумпе које се монтирају на чамац, како би се ватра могла гасити директно из воде. Као активна мера заштите за пашњаке и ливаде, спроводи се испаша сеоске стоке, те локално становништво доприноси очувању ове природне лепоте – рекао нам је рибочувар.
У води живи око 20 врста рибљег фонда, те су присутне шаран, штука, сом, бабушке. Нажалост, пре пар година су радили мониторинг, који је показао да су изгубљене две строго заштићене врсте ихтиофауне.
– Нема затног караша, а ни лињака, све због велике инвазије белог и црног тостолобика. Они целе године планктонирају, а у мају када се сва риба мрести, активирају се и уништавају рибну млађ, с обзиром на то да нема природног непријатеља. Инетерсантно је то што, када кренемо са туристима у вожњу старим током Бегеја, они почну да искачу као делфини на мору. Говоримо о јединкама које теже 20 до 30 килограма, те заиста тај призор делује магично – казао је Ерне, додавши да нема пецања у целој акваторији, већ само на првом километру са пристаништа, одакле полазе и вожње.
Један од угрожавајућих фактора је и лош квалитет воде, с обзиром на то да је оптерећена органском материјом која се упушта у Стари Бегеј из рибњака, но домаћини се надају да ће се тај проблем такође санирати неким другим пројектима.
Ивана Бакмаз
