(FOTO/VIDEO)„DNEVNIK” U POSETI SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE „CARSKA BARA” Dragulj prirode čuva dva orla belorepana i osam vrsta evropskih čaplji
U srednjem Banatu, na aluvijalnoj ravni između Tise i kanala Begej, ušuškan na teritoriji Grada Zrenjanina, a opasan naseljima Ečka, Stajićevo, Lukino selo, Belo Blato i Perlez, prostire se specijalni rezervat prirode prve kategorije „Carska bara”, koji tu ulogu uživa još od 1955. godine.
Sa severne i južne strane štite ga Ečanska jezera, a predeo obuhvata ostatak nekadašnjeg plavnog područja duž donjeg toka reke Begej, sa očuvanim i raznovrsnim orografskim i hidrografskim ritskim oblicima i pojavama. Kao takav, jedinstven je prirodni kompleks i čini mozaik barsko–močvarnih, stepskih i slatinskih, zatim šumskih i livadskih ekosistema, koji baštini bogat endemski, subendemski i reliktni živi svet panonskog bisera, a nama je pažnju privukao orao belorepan koji je svoj dom našao ovde od proglašenja zaštićenog prirodnog dobra.
Mir, tišina i priroda. Samim dolaskom u ovo okruženje osetimo benefite prirode, a u želji da probamo da uočimo i evinetiramo orla belorepana u okviru našeg serijala o zaštićenim prirodnim dobrima koje baštinimo u Vojvodini, zaputili smo se baš ka ovom simbolu srednjeg Banata. No domaćini nam s vrata kažu da je to nemoguća misija. Orlovi su svoj habitat našli u šumskom delu, koji se nalazi u prvom stepenu zaštite i turistima nije dozvoljeno da se približavaju.
– Belorepane svi žele da vide i čuju o njima, no oni ne vole uznemiravanje tako da ture nije moguće voditi ciljano do gnezda. Par nedelja smo ih sretali kod vode na granama kako pomno posmatraju dešavanja na zemlji, pa možda budemo imali i sada sreće. A pravilo je da gde god orao belorepan napravi gnezdo, automatski se proglašava najviši stepen zaštite, zato je u tom delu zabranjen ulaz posetiocima. A svojim prisustvom počastila su nas dva para orla belorepana, s tim što jedan par svake godine donosi mladunce, no ovaj drugi par zadnjih nekoliko godina nema potomstvo, a zašto, na to ni sami nemamo odgovor – kaže nam ribočuvar Erne Ladvanski.
Dok smo se vozili katamaranom starim tokom Begeja, nadali smo se da ćemo imati tu čast da nas počasti svojim prisustvom, no nije nam se dalo do kraja našeg putovanja, čak ni da prodefiluje nebom i da nam signal da nas posmatra. Ali to ne znači da ovaj kraj nema još ponosa za prikazati.
– Naime, u okviru zaštićenog područja živi još 239 vrsta ptica, a možemo da se pohvalimo činjenicom da nam se ovde gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji. Što se tiče vegetacije, prisutno je oko 500 biljnih vrsta, a najznačajnije su kao zaštićene beli i žuti lokvanj, zatim imamo 20 vrsta riba, kao i 30 vrsta sisara retkih za ovo područje, a neke vrste su vidre, tekunice, šumsko-mrke voluharice, dabrovi, no prisutne su i divlja mačka, dilje svinje, srne, zečevi.... – priča turistički vodič u specijalnom rezervatu prirode „Carska bara” Kristina Ćerimović.
Ona kaže da nema organizovanih pešačkih tura, ali se posetioci mogu sami prošetati stazom zdravlja u dužini od oko 4.800 metara. Na kraju puta dolazi se do novog vidikovca sa kojeg se može videti okno Carske bare, a ono se nalazi u prvom stepenu zaštite. Za one sa manjkom kondicije, postavljene su klupe i odmorišta za predah.
– Pored boravka u prirodi, imamo letnjikovce, igralište, a nudimo i vožnju brodićem, iznajmljivanje kanua, ali i biciklova i električnih bajkova. Postavili smo i info table, kako bi se posetioci mogli pobliže upoznati sa vrstama koje žive na ovim prostorima – kaže Kristina.
Protivpožarni putevi
S obzirom na to da je veliki požar zahvatio ovo zaštićeno područje 2018. godine, Erne Ladvanski nam kaže da su fokus zaštite stavili na pravljenje protivpožarnih puteva.
– Nabavljene su i specijalne pumpe koje se montiraju na čamac, kako bi se vatra mogla gasiti direktno iz vode. Kao aktivna mera zaštite za pašnjake i livade, sprovodi se ispaša seoske stoke, te lokalno stanovništvo doprinosi očuvanju ove prirodne lepote – rekao nam je ribočuvar.
U vodi živi oko 20 vrsta ribljeg fonda, te su prisutne šaran, štuka, som, babuške. Nažalost, pre par godina su radili monitoring, koji je pokazao da su izgubljene dve strogo zaštićene vrste ihtiofaune.
– Nema zatnog karaša, a ni linjaka, sve zbog velike invazije belog i crnog tostolobika. Oni cele godine planktoniraju, a u maju kada se sva riba mresti, aktiviraju se i uništavaju ribnu mlađ, s obzirom na to da nema prirodnog neprijatelja. Inetersantno je to što, kada krenemo sa turistima u vožnju starim tokom Begeja, oni počnu da iskaču kao delfini na moru. Govorimo o jedinkama koje teže 20 do 30 kilograma, te zaista taj prizor deluje magično – kazao je Erne, dodavši da nema pecanja u celoj akvatoriji, već samo na prvom kilometru sa pristaništa, odakle polaze i vožnje.
Jedan od ugrožavajućih faktora je i loš kvalitet vode, s obzirom na to da je opterećena organskom materijom koja se upušta u Stari Begej iz ribnjaka, no domaćini se nadaju da će se taj problem takođe sanirati nekim drugim projektima.
Ivana Bakmaz
