ЖЕН­СКО СР­ЦЕ С ГО­ДИ­НА­МА ПРО­ЛА­ЗИ КРОЗ ХОР­МОН­СКЕ ПРО­МЕ­НЕ Крв­ни су­до­ви ста­ре са ме­но­па­у­зом

Она је за те­ле­ви­зи­ју К1 пре­ци­зи­ра­ла да се под ге­нет­ским пре­ди­спо­зи­ци­ја­ма под­ра­зу­ме­ва­ју по­ви­ше­на ма­сно­ћа, ин­су­лин­ска ре­зи­стен­ци­ја ко­ја ка­сни­је мо­же да пре­ђе у ди­ја­бе­тес и по­ре­ме­ћај штит­не жле­зде ко­ја је ве­о­ма бит­на због ја­вља­ња арит­ми­ја. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма хор­мо­ни штит­не жле­зде ди­рект­но мо­гу да ути­чу на осе­ћај пре­ска­ка­ња ср­ца и до­да­је да по­сто­ји пу­но фак­то­ра на ко­је мо­же­мо да ути­че­мо ако се ре­дов­но пре­гле­да­мо. Ис­ти­че да по­сто­је симп­то­ми пред­зна­ка ин­фарк­та не­спе­ци­фич­ни су за же­не, а спе­ци­фич­ни за му­шкар­це.

- Нај­че­шћи симп­то­ми ин­фарк­та су осе­ћај пе­че­ња, жа­ре­ња или па­ље­ња у груд­ном ко­шу и бол ко­ји се пре­но­си на ле­во ра­ме или ле­ву ло­па­ти­цу. То је из­у­зет­но јак бол. Ме­ђу­тим, код же­на мо­же да се ја­ви и у не­кој бла­жој фор­ми, а да је за­и­ста ин­фаркт ср­ца, као што је бол у вра­ту, ви­ли­ци, сте­за­ње у це­лом вра­ту и ра­ме­ни­ма, мо­же до­ћи до муч­ни­не, по­вра­ћа­ња, бо­ла у ле­ђи­ма, пре­зно­ја­ва­ња, не­све­сти­це и вр­то­гла­ви­це. Би­ло шта што се ја­ви у том сми­слу, а да ни­је че­сто код же­на, уз­вич­ник је за кар­ди­о­ло­га - ре­кла је Уро­ше­вић.

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма у све­ту је ве­ћи број му­шких пу­ша­ча, али ве­ћи број же­на уми­ре од по­сле­ди­ца пу­ше­ња, где се ми­сли и на кар­ци­но­ме и на кар­ди­о­ва­ску­лар­на обо­ље­ња.

- Суп­стан­це ко­је се на­ла­зе у ду­ва­ну ску­пља­ју ко­ро­нар­не крв­не су­до­ве. Они се на­ла­зе око ср­ца, тан­ки су и уски, ка­да се ску­пе, то је ан­ги­на пек­то­рис, а ка­да се за­пу­ше пот­пу­но, то је ин­фаркт ср­ца. Жен­ско ср­це је спе­ци­фич­но по то­ме што су и те ко­ро­нар­ке фи­ни­је, њи­хо­ва гра­ђа је дру­га­чи­ја, и због то­га спољ­ни фак­то­ри, као што је пу­ше­ње, мо­гу да до­ве­ду до ску­пља­ња крв­них су­до­ва. Код му­шка­ра­ца је нај­че­шће плак ко­ји је на­пра­вљен од ма­сно­ће и ате­ро­скле­ро­зе и он се фи­зич­ки ску­пља, а код же­на има­мо функ­ци­о­нал­но ску­пља­ње ко­ро­нар­них су­до­ва и бу­квал­но мо­гу да на­пра­ве се­би ин­фаркт. То мо­же да се де­си и због хор­мо­на, стре­са, не са­мо због пу­ше­ња - ре­кла је Уро­ше­вић.

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, у це­лом све­ту се по­себ­на па­жња обра­ћа на жен­ску кар­ди­о­ло­ги­ју, јер је уоче­но да по­след­њих деце­ни­ја же­не пр­ви пре­глед тра­же да бу­ду кар­ди­о­ло­шки, јер има­ју не­спе­ци­фич­не те­го­бе, као што су сте­за­ње у гру­ди­ма, по­ре­ме­ћај у ср­ча­ном ра­ду, арит­ми­је, та­хи­кар­ди­је и при­ти­сак на гру­ди­ма.

- У раз­во­ју ме­ди­ци­не до­шло се до са­зна­ња да, ка­ко жен­ско ср­це ста­ри, про­ла­зи кроз мно­ге хор­мон­ске про­ме­не, од де­тињ­ства до ста­ро­сти. По­сто­је раз­ли­ке и у струк­ту­ри кар­ди­о­ва­ску­лар­ног си­сте­ма, ср­ча­ног ми­ши­ћа и крв­них су­до­ва из­ме­ђу му­шка­ра­ца и же­на, али је у функ­ци­ји нај­ве­ћа раз­ли­ка. Же­не су хор­мон­ски за­шти­ће­не до ме­но­па­у­зе, естро­ген их шти­ти и пот­пу­но дру­га­чи­је функ­ци­о­ни­ше. Уну­тра­шњост крв­них су­до­ва ста­ри с ме­но­па­у­зом – ис­при­ча­ла је др Уро­ше­вић.
Ка­ко крв­ни су­до­ви по­чи­њу да се ме­ња­ју, пла­ко­ви се те­же за­др­жа­ва­ју на њи­ма, ела­стич­ност крв­них су­до­ва се ме­ња, ула­зи­мо у не­ку вр­сту хи­пер­тен­зи­је и ан­ги­не пек­то­рис, јер се крв­ни су­до­ви ску­пља­ју, по­ста­ју кру­ћи и кр­ти, и на тај на­чин до­би­ја­мо за­ма­ра­ње, скок при­ти­ска, гла­во­бо­љу и при­ти­сак у гла­ви. Са дру­ге стра­не, же­не су мно­го ви­ше оп­те­ре­ће­не сва­ко­днев­ним жи­во­том не­го што су би­ле ра­ни­је, та­ко да има­ју од­го­вор­не по­сло­ве и мо­ра­ју о се­би да бри­ну. Са­мим тим, са пси­хо­ло­шке стра­не, осе­ћа­ју ве­ли­ки за­мор и има­ју не­спе­ци­фич­не те­го­бе.