ŽEN­SKO SR­CE S GO­DI­NA­MA PRO­LA­ZI KROZ HOR­MON­SKE PRO­ME­NE Krv­ni su­do­vi sta­re sa me­no­pa­u­zom

Ona je za te­le­vi­zi­ju K1 pre­ci­zi­ra­la da se pod ge­net­skim pre­di­spo­zi­ci­ja­ma pod­ra­zu­me­va­ju po­vi­še­na ma­sno­ća, in­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja ko­ja ka­sni­je mo­že da pre­đe u di­ja­be­tes i po­re­me­ćaj štit­ne žle­zde ko­ja je ve­o­ma bit­na zbog ja­vlja­nja arit­mi­ja. Pre­ma nje­nim re­či­ma hor­mo­ni štit­ne žle­zde di­rekt­no mo­gu da uti­ču na ose­ćaj pre­ska­ka­nja sr­ca i do­da­je da po­sto­ji pu­no fak­to­ra na ko­je mo­že­mo da uti­če­mo ako se re­dov­no pre­gle­da­mo. Is­ti­če da po­sto­je simp­to­mi pred­zna­ka in­fark­ta ne­spe­ci­fič­ni su za že­ne, a spe­ci­fič­ni za mu­škar­ce.

- Naj­če­šći simp­to­mi in­fark­ta su ose­ćaj pe­če­nja, ža­re­nja ili pa­lje­nja u grud­nom ko­šu i bol ko­ji se pre­no­si na le­vo ra­me ili le­vu lo­pa­ti­cu. To je iz­u­zet­no jak bol. Me­đu­tim, kod že­na mo­že da se ja­vi i u ne­koj bla­žoj for­mi, a da je za­i­sta in­farkt sr­ca, kao što je bol u vra­tu, vi­li­ci, ste­za­nje u ce­lom vra­tu i ra­me­ni­ma, mo­že do­ći do muč­ni­ne, po­vra­ća­nja, bo­la u le­đi­ma, pre­zno­ja­va­nja, ne­sve­sti­ce i vr­to­gla­vi­ce. Bi­lo šta što se ja­vi u tom smi­slu, a da ni­je če­sto kod že­na, uz­vič­nik je za kar­di­o­lo­ga - re­kla je Uro­še­vić.

Pre­ma nje­nim re­či­ma u sve­tu je ve­ći broj mu­ških pu­ša­ča, ali ve­ći broj že­na umi­re od po­sle­di­ca pu­še­nja, gde se mi­sli i na kar­ci­no­me i na kar­di­o­va­sku­lar­na obo­lje­nja.

- Sup­stan­ce ko­je se na­la­ze u du­va­nu sku­plja­ju ko­ro­nar­ne krv­ne su­do­ve. Oni se na­la­ze oko sr­ca, tan­ki su i uski, ka­da se sku­pe, to je an­gi­na pek­to­ris, a ka­da se za­pu­še pot­pu­no, to je in­farkt sr­ca. Žen­sko sr­ce je spe­ci­fič­no po to­me što su i te ko­ro­nar­ke fi­ni­je, nji­ho­va gra­đa je dru­ga­či­ja, i zbog to­ga spolj­ni fak­to­ri, kao što je pu­še­nje, mo­gu da do­ve­du do sku­plja­nja krv­nih su­do­va. Kod mu­ška­ra­ca je naj­če­šće plak ko­ji je na­pra­vljen od ma­sno­će i ate­ro­skle­ro­ze i on se fi­zič­ki sku­plja, a kod že­na ima­mo funk­ci­o­nal­no sku­plja­nje ko­ro­nar­nih su­do­va i bu­kval­no mo­gu da na­pra­ve se­bi in­farkt. To mo­že da se de­si i zbog hor­mo­na, stre­sa, ne sa­mo zbog pu­še­nja - re­kla je Uro­še­vić.

Pre­ma nje­nim re­či­ma, u ce­lom sve­tu se po­seb­na pa­žnja obra­ća na žen­sku kar­di­o­lo­gi­ju, jer je uoče­no da po­sled­njih dece­ni­ja že­ne pr­vi pre­gled tra­že da bu­du kar­di­o­lo­ški, jer ima­ju ne­spe­ci­fič­ne te­go­be, kao što su ste­za­nje u gru­di­ma, po­re­me­ćaj u sr­ča­nom ra­du, arit­mi­je, ta­hi­kar­di­je i pri­ti­sak na gru­di­ma.

- U raz­vo­ju me­di­ci­ne do­šlo se do sa­zna­nja da, ka­ko žen­sko sr­ce sta­ri, pro­la­zi kroz mno­ge hor­mon­ske pro­me­ne, od de­tinj­stva do sta­ro­sti. Po­sto­je raz­li­ke i u struk­tu­ri kar­di­o­va­sku­lar­nog si­ste­ma, sr­ča­nog mi­ši­ća i krv­nih su­do­va iz­me­đu mu­ška­ra­ca i že­na, ali je u funk­ci­ji naj­ve­ća raz­li­ka. Že­ne su hor­mon­ski za­šti­će­ne do me­no­pa­u­ze, estro­gen ih šti­ti i pot­pu­no dru­ga­či­je funk­ci­o­ni­še. Unu­tra­šnjost krv­nih su­do­va sta­ri s me­no­pa­u­zom – is­pri­ča­la je dr Uro­še­vić.
Ka­ko krv­ni su­do­vi po­či­nju da se me­nja­ju, pla­ko­vi se te­že za­dr­ža­va­ju na nji­ma, ela­stič­nost krv­nih su­do­va se me­nja, ula­zi­mo u ne­ku vr­stu hi­per­ten­zi­je i an­gi­ne pek­to­ris, jer se krv­ni su­do­vi sku­plja­ju, po­sta­ju kru­ći i kr­ti, i na taj na­čin do­bi­ja­mo za­ma­ra­nje, skok pri­ti­ska, gla­vo­bo­lju i pri­ti­sak u gla­vi. Sa dru­ge stra­ne, že­ne su mno­go vi­še op­te­re­će­ne sva­ko­dnev­nim ži­vo­tom ne­go što su bi­le ra­ni­je, ta­ko da ima­ju od­go­vor­ne po­slo­ve i mo­ra­ju o se­bi da bri­nu. Sa­mim tim, sa psi­ho­lo­ške stra­ne, ose­ća­ju ve­li­ki za­mor i ima­ju ne­spe­ci­fič­ne te­go­be.