Професори или политички активисти: Коме смо поверили нашу децу?

Класична замена теза

У свим стратешким документима Уније води се рачуна о спречавању било какве злоупотребе деце и младих, пре свега злоупотребе у политичке сврхе. Неке од тих докумената могли би да прочитају представници опозиције, пошто се редовно заклињу у проевропске вредности, али ипак нико од њих није осудио злоупотребу ученика од стране људи који се представљају као просветни радници. Тим људима је неко поверио своју децу да их едукује према плану и програму наставе, а не да им себично преноси своја политичка виђења. Тврдње да је реч о солидарности и бризи о жртвама су обична замена теза у коју би неко могао да поверује да свему нису претходили политички протести, са политичим захтевима и читав циркус на заседању Народне скупштине Србије.

Политичка злоупотреба трагедије

Након што су неки људи преузели политичку одговорност и након што су бројна лица саслушана, а некима је одређен и притвор наставак протеста је политичка злоупотреба трагедије која је погодила Нови Сад и све нас остале. Ипак сваки човек, укључујући и просветне раднике, има право да ненасилно учествује у таквој злоупотреби по свом избору. Међутим, никако не сме да злоупотребљава своје ученике као изузетно рањиву категорију овог друштва. Да ли ико може да замисли случај да наставници и професори који симпатишу власт изведу своје ученике на митинге Српске напредне странке? Колико невладиних организација, политичких странака и медија би се згражавало над тим догађајем? А колико их је на њихову срамоту остало немо на случај злоупотребе ђака који су изведени из својих школа како би допринели „масовности“ протеста против власти?

Деци је место у ђачким клупама

Занимљива је то „масовност“ када неко са ауторитетом професора затражи од ученика да учествује у нечему. Колико пристојне и послушне деце је спремно да се супротстави том ауторитету без страха од последица по школски успех? Један од ученика од кога је затражено да се придружи протесту је и млађи син премијера Вучевића, Данило Вучевић. Да ли неко заиста мисли да је тај момак изашао да протествује против свог оца? Колико је још такве деце која имају политички став различит од професора или га још увек немају, а приморана су да изласком из школе поруче како се слажу са професором који би се радије бавио политиком него сопственим послом. Политика је једноставна ствар и сваком је доступна, зато драги професори којима је мила ова делатност нека свој програм понуде грађанима на првим следећим изборима, а нека оставе децу у ђачким клупама где им је и место.

Бранко Јаковљевић, мастер економиста