Profesori ili politički aktivisti: Kome smo poverili našu decu?

Klasična zamena teza

U svim strateškim dokumentima Unije vodi se računa o sprečavanju bilo kakve zloupotrebe dece i mladih, pre svega zloupotrebe u političke svrhe. Neke od tih dokumenata mogli bi da pročitaju predstavnici opozicije, pošto se redovno zaklinju u proevropske vrednosti, ali ipak niko od njih nije osudio zloupotrebu učenika od strane ljudi koji se predstavljaju kao prosvetni radnici. Tim ljudima je neko poverio svoju decu da ih edukuje prema planu i programu nastave, a ne da im sebično prenosi svoja politička viđenja. Tvrdnje da je reč o solidarnosti i brizi o žrtvama su obična zamena teza u koju bi neko mogao da poveruje da svemu nisu prethodili politički protesti, sa političim zahtevima i čitav cirkus na zasedanju Narodne skupštine Srbije.

Politička zloupotreba tragedije

Nakon što su neki ljudi preuzeli političku odgovornost i nakon što su brojna lica saslušana, a nekima je određen i pritvor nastavak protesta je politička zloupotreba tragedije koja je pogodila Novi Sad i sve nas ostale. Ipak svaki čovek, uključujući i prosvetne radnike, ima pravo da nenasilno učestvuje u takvoj zloupotrebi po svom izboru. Međutim, nikako ne sme da zloupotrebljava svoje učenike kao izuzetno ranjivu kategoriju ovog društva. Da li iko može da zamisli slučaj da nastavnici i profesori koji simpatišu vlast izvedu svoje učenike na mitinge Srpske napredne stranke? Koliko nevladinih organizacija, političkih stranaka i medija bi se zgražavalo nad tim događajem? A koliko ih je na njihovu sramotu ostalo nemo na slučaj zloupotrebe đaka koji su izvedeni iz svojih škola kako bi doprineli „masovnosti“ protesta protiv vlasti?

Deci je mesto u đačkim klupama

Zanimljiva je to „masovnost“ kada neko sa autoritetom profesora zatraži od učenika da učestvuje u nečemu. Koliko pristojne i poslušne dece je spremno da se suprotstavi tom autoritetu bez straha od posledica po školski uspeh? Jedan od učenika od koga je zatraženo da se pridruži protestu je i mlađi sin premijera Vučevića, Danilo Vučević. Da li neko zaista misli da je taj momak izašao da protestvuje protiv svog oca? Koliko je još takve dece koja imaju politički stav različit od profesora ili ga još uvek nemaju, a primorana su da izlaskom iz škole poruče kako se slažu sa profesorom koji bi se radije bavio politikom nego sopstvenim poslom. Politika je jednostavna stvar i svakom je dostupna, zato dragi profesori kojima je mila ova delatnost neka svoj program ponude građanima na prvim sledećim izborima, a neka ostave decu u đačkim klupama gde im je i mesto.

Branko Jakovljević, master ekonomista