У ОГРАНКУ САНУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО О АЛЕКСАНДРУ ТИШМИ Немилосрдна визија света

„Ако после читања романа, приповедака и дневничких записа хоћемо да нађемо место за њихове ликове, реченице, речи и за Александра Тишму као њиховог аутора, ако хоћемо да их сместимо у једну, онда је то реч чије је значење: стиска, ћескота, тескоба, мноштво, жамор, врева, јагма, невоља, гужва, тиска, гомила унесрећених људи, тегоба, бољка, висак, протисак, тишња”, оценио је у уводном слову академика Миро Вуксановић, додавши томе и део личног писма аутору „Употребе човека”: 

„Твоје именице, глаголи, придеви, чак и везници, твоја реч је таква - тескобна, штура, никад жаморна, да би боље пристајала ономе о чему говори. Отуда је одвишна прича о твом оглоданом језику. И твоја реченица је у стисци, у тескоби, да би била природна у темама које си одабрао. И ти си, у свом обимном Дневнику, у путописима, у сваком запису што си га о себи саставио, увек си у ћескоти, у процепу, у кањону, притиснут и мрзовољан. Свуда је тегоба, протисак и тишња. Тако је Тишма постао тишма. Тако се изједначило презиме са другом речју истог облика. Тако је постало очигледно да је све твоје целина која ће таква дуго трајати. Зато смо пред тобом у тишми, поштовани Александре Тишма. Зато, и на улазним и на излазним вратима читања твојих књига, може да стоји она изрека Арнолда Бенета, настала поводом Џојсовог Уликса: Његова визија света и његових становника је опака, нетрпељива и немилосрдна”... Своје прилоге припремили су и дописни члана САНУ Горана Раичевић (Александар Тишма и грађанско друштво), академик Зоран Пауновић (Александар Тишма и англофона књижевност), проф. др Бранко Вранеш (Поезија Александра Тишме у контексту српског позног модернизма), др Срђан Орсић (Александар Тишма, средњоевропски Балканац), те проф. др Јован Попов (Настајање приповедача - прапочеци и почеци: На скели, Ибикина кућа, Без крика).

Н. П-ј.