U OGRANKU SANU ODRŽAN OKRUGLI STO O ALEKSANDRU TIŠMI Nemilosrdna vizija sveta

„Ako posle čitanja romana, pripovedaka i dnevničkih zapisa hoćemo da nađemo mesto za njihove likove, rečenice, reči i za Aleksandra Tišmu kao njihovog autora, ako hoćemo da ih smestimo u jednu, onda je to reč čije je značenje: stiska, ćeskota, teskoba, mnoštvo, žamor, vreva, jagma, nevolja, gužva, tiska, gomila unesrećenih ljudi, tegoba, boljka, visak, protisak, tišnja”, ocenio je u uvodnom slovu akademika Miro Vuksanović, dodavši tome i deo ličnog pisma autoru „Upotrebe čoveka”: 

„Tvoje imenice, glagoli, pridevi, čak i veznici, tvoja reč je takva - teskobna, štura, nikad žamorna, da bi bolje pristajala onome o čemu govori. Otuda je odvišna priča o tvom oglodanom jeziku. I tvoja rečenica je u stisci, u teskobi, da bi bila prirodna u temama koje si odabrao. I ti si, u svom obimnom Dnevniku, u putopisima, u svakom zapisu što si ga o sebi sastavio, uvek si u ćeskoti, u procepu, u kanjonu, pritisnut i mrzovoljan. Svuda je tegoba, protisak i tišnja. Tako je Tišma postao tišma. Tako se izjednačilo prezime sa drugom rečju istog oblika. Tako je postalo očigledno da je sve tvoje celina koja će takva dugo trajati. Zato smo pred tobom u tišmi, poštovani Aleksandre Tišma. Zato, i na ulaznim i na izlaznim vratima čitanja tvojih knjiga, može da stoji ona izreka Arnolda Beneta, nastala povodom Džojsovog Uliksa: Njegova vizija sveta i njegovih stanovnika je opaka, netrpeljiva i nemilosrdna”... Svoje priloge pripremili su i dopisni člana SANU Gorana Raičević (Aleksandar Tišma i građansko društvo), akademik Zoran Paunović (Aleksandar Tišma i anglofona književnost), prof. dr Branko Vraneš (Poezija Aleksandra Tišme u kontekstu srpskog poznog modernizma), dr Srđan Orsić (Aleksandar Tišma, srednjoevropski Balkanac), te prof. dr Jovan Popov (Nastajanje pripovedača - prapočeci i počeci: Na skeli, Ibikina kuća, Bez krika).

N. P-j.