КУПОХОЛИЧАРИ СЕ СПРЕМАЈУ ЗА ЦРНИ ПЕТАК Стручњаци саветују опрез и упоређивање цена
Последњи петак у новембру познат као "Црни петак" ове године ће се обележити сутра низом снижења која су најавили трговци, али економисти и представници потрошача упозоравају купце на опрез, јер је питање да ли су снижења стварна или су само маркетиншки трик.
Редовни професор Економског факултета у Београду Драган Стојковић је рекао Танјугу да би "Црни петак", како трговци желе да представе, требало да буде дан када се дају велики реални попусти да би потрошачи могли по супер ценама да купе неку робу, али пракса из ранијих година показала је да то баш и није тако.
Како објашњава, дешава се да трговци пред ову акцију, која се проширила и као "Црна недеља" и "Црни новембар" прво подигну цене, па онда дају попусте који иду и до 80 одсто, а у ствари купци не добијају ништа од тога.
Стојковић је упозорио грађане да не би постали жртве "лажног попуста" прво да упореде понуде односно виде цене онога што желе да купе и тако се увере где се стварно дају попусти, а где их нема.
То поређење, додаје, данас је много лакше јер може да се одради online, а не да се иде из продавнице у продавнице.
"Црни петак је неки кажу велики догађај, а други превара. Негде трговци то користе да чисте залихе, значи да она роба која је неконкурентна оде и ту се стварно дају неки већи попусти, али негде је циљ само да се повећа промет", рекао је професор.
Према његовим речима, чак и сувише неозбиљно делује да кад трговци кажу да дају попуст 80 одсто, јер то онда отвара питање да ли су купци током целе године преварени кад трговци сада могу да им понуде толике повољности при куповини.
"Наравно из тога изузимам неконкурентне залихе, јер је то друга прича", додао је Стојковић.
Он је нагласио и да постоје компаније односно неки домаћи трговински ланци који уопште не придају значај "Црном петку", јер, како тврде они својим потрошачима дају максимално током целе године.
Стојковић је навео и да је по једној верезији "Црни петак" добио назив по томе што су трговци целе године у Америци правили губитке и били у црвеном, а онда су од првог дана после Дана захвалности, који је увек четвртком при крају новембра, почели да буду позитивни, а онда и надокнаде све за време празничне куповине која траје од тог дана па све до Божића и Нове године.
Према његовим речима, у Америци се дешава да се гужве у радњама пред "Црни петак" формирају раније и да се све распрода врло брзо након отварања, а не тако ретко су избијале и туче међу купцима.
"Електронска трговина је то све преобликовала и зато сада имамо и црне недеље, месеце и шта већ", рекао је Стојковић.
Он је на питање да ли потрошачи могу да се заштите од трговаца који злоупотребљавају "Црни петак", рекао да би свако ко подигне цену а онда спушта требао да се казни, као и да би кажњиво требало да буде и то уколико се неки производ дуго држи на акцији.
"Свако лажно оглашавање је кажњиво. На пример огласите неки производ на снижењу а њега немате или имате само један или два комада и тиме желите да привучете потрошаче такође треба да буде кажњиво", рекао је Стојковић.
Председник удружења Ефектива Дејан Гавриловић сматра да "Црни петак" у Србији није оно што је "Црни петак" у Америци или Западној Европи, јер тамо на тај дан неки производ стварно можете набавити по сниженој цени.
"На пример телевизор који је коштао 500 долара ви га тамо тог дана можете набавити за 50 долара. Зато се дешава и да потрошачи у Америци малтене кампују пред продавницом дан пре почетка ове акције. Зато имамо и сцене где се људи гурају, отимају, а често избију и туче како би се дошло до неког производа по јефтиној цени", рекао је он за Танјуг.
Гавриловић истиче да тога у Србији нема управо из разлога зато што таквих попуста код нас нема и све се углавном своди, како каже, добрим делом на обману потрошача.
"Код нас на пример током Црног петка неком производу који је месецима пред ову акцију коштао 10.000 динара се повећа цена на 15.000 или 17.000, а онда се снизи на идентичну или чак и већу цену него што је била пре ове акције и онда се то представља као Црни петак не би ли се потрошачи обманули да тако нешто купе", објаснио је Гавриловић.
Он је додао и да је доказ да "Црни петак" код нас није оно што је у Америци је и чињеница да тај "Црни петак" тамо траје тај један дан, а у Србији се продужио на " Црну недељу" и на "Црни месец".
"Да су ти попусти стварно тако добри као што кажу да јесу, роба би се продала у дан, два, три и то не би трајало толико", рекао је Гавриловић.
И он је саветовао грађане да пре него што се одлуче на куповину обавезно провере и упореде цене, јер се често дешава и да неки трговац понуди неку робу са попустом, од на пример 30 одсто, а да је та иста роба код другог продавца по регуларној цени јефтинија.
У Србији су већ почетком новембра почела снижења и многи трговци су на радњама поставили обавештења о "Црном новембру" или "Црној недељи".
На попустима се оглашава сва роба, почев од техничке, намештаја, посуђа, тепиха, одеће, обуће, накита, књига, дечијих играчака, видео игрица, опреме за кућне љубимце, алата, козметике, па чак и понуде у апотекама.
Сматра се да је израз "црни петак" настао у петак, 24. септембра 1869. године, када су два брокера са Вол стрита покушала да монополизују целокупно тржиште злата у договору са чувеним политичарем Босом Твидом.
Трочлани тандем покушао је да поткупи неколико политичара и чиновника на високим положајима, укључујући и одређене судије.
План је пропао, јер је цена злата пала у року од неколико минута, а са њом и многи инвеститори, због чега је дан остао познат као "Блек фрајдеј" (Блацк Friday).
Једно од популарних мишљења је и да су овај назив створили амерички возачи и саобраћајни полицајци који су стрепели од великих гужви у саобраћају, након Дана захвалности у САД.
"Црни петак" означава почетак празничне куповине и за трговце прелазак из минуса, који се обележава црвеном бојом, у плус који се означава црном.