ДА ЛИ ЈЕДЕТЕ КАСНО УВЕЧЕ? Време оброка утиче на вашу тежину, али су други ризици много опаснији
Осим што обично ноћу једу нездраву храну, показало се да они који касније једу такође спорије сагоревају калорије
Лекари већ дуго саветују људима који желе да смршају да престану да једу након заласка сунца.
Истраживачи са Универзитета Oberta de Catalunya (УОЦ) и Универзитета Колумбија сада су потврдили још једну корист овог савета, и то за здравље метаболизма. Наиме, открили су да унос најмање 45 посто дневних калорија након 17 сати омета тело у регулацији нивоа шећера у крви, пише Daily Mail.
Једење касније увече може драстично повећати ризик од развоја дијабетеса. Њихова открића могла би потврдити предности плана исхране са повременим постом у којем се не препоручује једење у каснијим вечерњим сатима.
Око 10 посто Американаца користи повремени пост као дијету. Пратиоци овог плана исхране обично ограничавају дневну исхрану на шест сати сваки дан, углавном у периоду од 11 до 17 сати. На тај начин, особе које практикују ову дијету унесу већину својих калорија раније током дана.
Једна од коауторки студије, др Диана Диаз Ризоло, рекла је: ,,Способност тела да метаболизује глукозу ноћу је ограничена, јер је смањено лучење инсулина, а осетљивост наших ћелија на овај хормон опада због циркадијалног ритма, који је одређен централним сатом у нашем мозгу, усклађеним са сатима дневног светла и ноћи."
Студија, објављена у часопису Nutrition and Diabetes, обухватила је 26 особа у доби од 50 до 75 година које су имале прекомерну телесну тежину или су биле гојазне те су имале предијабетес или дијабетес типа 2.
Људи су били подељени у две групе: на оне који једу рано и оне који једу касно. Јели су исту храну и исту количину калорија, само у различито доба дана.
Они који су јели више након 17 сати, тј. који су касније јели, имали су виши ниво глукозе након теста глукозе, што указује на гору толеранцију на глукозу.
У међувремену, показало се да повремени пост значајно побољшава способност тела да ефикасно користи глукозу из хране и користи инсулин за контролу нивоа шећера у крви, делимично зато што подстиче људе да престану да једу релативно рано у дану, око 17 сати.
Ограничавањем временског оквира за јело и продужавањем периода без хране, тело може боље и ефикасније прерадити глукозу. Истраживачи су додали да је храна која се обично једе касно увече калоричнија и често прерађена, "што може објаснити зашто је касно једење повезано с већом телесном тежином и већом укупном количином масног ткива".
,,До сада су се личне одлуке о исхрани темељиле на два главна питања: колико једемо и коју храну бирамо", рекла је др Диаз Ризоло. ,,С овом студијом, нови фактор у кардиометаболичком здрављу постаје све важнији: када једемо", додала је.
Осим што обично ноћу једу нездраву храну, показало се да они који касније једу такође спорије сагоревају калорије. Њихова тела су такође показала знакове складиштења масти и смањења разградње масти, што може довести до повећања укупне количине масти, према студији са Харвард универзитета.
У недељама које су претходиле овој Харвардској студији, 16 особа са прекомерном телесном тежином или гојазних људи придржавало се фиксног распореда спавања и исхране. Сваки учесник је искусио ране и касне оброке, што је истраживачима омогућило да испитају ефекте распореда оброка на исте људе. Резултати су показали да касно једење смањује лептин, хормон који сигнализира ситост и утиче на хормоне који регулишу апетит, због чега су се учесници с временом осећали гладнијима. Те промене би потенцијално могле утицати на ризик од развоја гојазности, што је кључни фактор ризика за дијабетес типа 2.