НОВЕ СОРТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ ИМАЈУ ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ И БИЋЕ ИСТРАЖЕН Ово су потези будућности награђеног пројекта професора др Драгослава Иванишевића
На недавној свечаној академији поводом седам деценија Пољопривредног факултета у Новом Саду, директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру др Драгослав Иванишевић добио је награду за најбољи међународни пројекат који се у основи бави горућим изазовом - прилагођавањем климатским променама у сектору виноградарства у прекограничном региону Хрватске и Србије.
Реч је, како Иванишевић каже, о пројекту који се финансира из ИПА прекограничног фонда Хрватска–Србија, чија вредност је готово 2,6 милиона евра и трајаће 36 месеци. Носилац је Факултет агробиотехничких наука у Осијеку, а партнер у Србији Пољопривредни факултет у Новом Саду.
– Основни циљ пројекта „Прилагођавање виноградарства климатским променама кроз имплементацију адаптабилних генотипова винове лозе – АдаптВитис” је стварање услова за прилагођавање виноградарства климатским променама којима смо сведоци и које су јасно изражене, а очекује се да ће се такав тренд наставити у будућности - каже проф. др Драгосалв Иванишевић и руководилац пројекта са српске стране. - Пројекат пре свега предвиђа формирање тзв. АдаптВитис центара за превенцију климатских промена у виноградарству с обе стране границе. Када је у питању новосадски Пољопривредни факултет, тај центар ће бити формиран на огледном добру у Сремским Карловцима. Највећи део буџета пројекта је предвиђен је за изградњу и опремање овог центра, а он ће бити део комплекса Института за виноградарство и винарство Пољопривредног факултета у Новом Саду за који смо израдили пројектну документацију и који је као такав ушао у програм мера за развој сектора виноградарства и винарства за период 2021-2030. који је Влада Србије усвојила 2020. године.
По Иванишевићевим речима, у карловачком Центру за превенцију климатских промена у виноградарству биће формиране лабораторије, сале за предавања...
– У конкретном случају фокус је на адаптибилним генотиповима винове лозе и одрживим праксама у виноградарству – наглашава Иванишевић. – Чињеница је да је Србија према Винклеровом индексу, који је врло значајан индекс с обзиром на то да се на бази њега одређује којој климатској зони припада одређено виногорје, а то утиче на дефинисање сортимента у њој, пре 30 или 40 година била у Б климатској зони. Безмало је цела држава била у тој зони, а сада, ако посматрамо Фрушку гору и Сремске Карловце, на граници смо између Ц1 и Ц2. Готово за две зоне је, дакле, дошло до померања, а сходно томе треба прилагодити и сортимент, и агротехнику, као и законске одредбе, којима се фактички дозвољавају одређени поступци у производњи вина дефинисани по методологији Међународне организација за винову лозу и вино - ОИВ и по законодавству ЕУ који су прописани за одређене климатске зоне. То је веома важно за произвођаче који морају да знају шта и како могу да раде.
Кроз пројекат ће се испитивати до сада недовољно истражен потенцијал новостворених сорти винове лозе као алтернатива за узгој и дугорочну одрживост виноградарства и винарства у прекограничном подручју. Изградњом модерних и технолошки врхунски опремљених центара оствариће се снажан допринос виноградарству и винарству. Осим за истраживања, служиће и за обуку студената, младих истраживача и виноградара и винара. Примарни корисници резултата истраживања биће све заинтересоване стране у сектору виноградарства, укључујући произвођаче грожђа, винаре, истраживаче и студенте, као и многи други.
Иванишевић напомиње да ће промене климе које смо до сада имали, у будућем периоду бити још израженије. Све топлија лета са још више екстремно високим температурама, падавине које ће се вероватно у укупној суми повећавати, али ће бити концентрисане у краћем броју дана, само су неке од њих. Он каже да треба очекивати велики број екстремних ситуација са изузетно високим количинама падавина што ће довести до проблема у самом одржавању винове лозе, насупрот све израженијих дужих сушних периода.
–Све то треба узети у обзир и на најбољи могући начин припремити и виноградре, струку и науку. Али, климатске промене немају само негативне последице. Знамо да је винова лоза биљка која воли сунце и светлост и треба искористити предности које нам ове климатске промене доносе – поручује Иванишевић.
Пројекат „АдаптВитис“ је почео у априлу ове и завшава се у априлу 2027. године. Иванишевић очекује током наредне године завршетак инфраструктурних радова. У истраживачком делу, пројекат подразумева постављање одређене опреме у новим засадима, попут разних сензора који прате влажност, температуру ваздуха и земљишта, система за наводњавање уз помоћ којих се настоји наћи најбољи начини и методе за наводњавање винове лозе у нашим агроеколошким условима и још много тога.
Зорица Милосављевић