NOVE SORTE VINOVE LOZE IMAJU VELIKI POTENCIJAL I BIĆE ISTRAŽEN Ovo su potezi budućnosti nagrađenog projekta profesora dr Dragoslava Ivaniševića
Na nedavnoj svečanoj akademiji povodom sedam decenija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu dr Dragoslav Ivanišević dobio je nagradu za najbolji međunarodni projekat koji se u osnovi bavi gorućim izazovom - prilagođavanjem klimatskim promenama u sektoru vinogradarstva u prekograničnom regionu Hrvatske i Srbije.
Reč je, kako Ivanišević kaže, o projektu koji se finansira iz IPA prekograničnog fonda Hrvatska–Srbija, čija vrednost je gotovo 2,6 miliona evra i trajaće 36 meseci. Nosilac je Fakultet agrobiotehničkih nauka u Osijeku, a partner u Srbiji Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
– Osnovni cilj projekta „Prilagođavanje vinogradarstva klimatskim promenama kroz implementaciju adaptabilnih genotipova vinove loze – AdaptVitis” je stvaranje uslova za prilagođavanje vinogradarstva klimatskim promenama kojima smo svedoci i koje su jasno izražene, a očekuje se da će se takav trend nastaviti u budućnosti - kaže prof. dr Dragosalv Ivanišević i rukovodilac projekta sa srpske strane. - Projekat pre svega predviđa formiranje tzv. AdaptVitis centara za prevenciju klimatskih promena u vinogradarstvu s obe strane granice. Kada je u pitanju novosadski Poljoprivredni fakultet, taj centar će biti formiran na oglednom dobru u Sremskim Karlovcima. Najveći deo budžeta projekta je predviđen je za izgradnju i opremanje ovog centra, a on će biti deo kompleksa Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za koji smo izradili projektnu dokumentaciju i koji je kao takav ušao u program mera za razvoj sektora vinogradarstva i vinarstva za period 2021-2030. koji je Vlada Srbije usvojila 2020. godine.
Po Ivaniševićevim rečima, u karlovačkom Centru za prevenciju klimatskih promena u vinogradarstvu biće formirane laboratorije, sale za predavanja...
– U konkretnom slučaju fokus je na adaptibilnim genotipovima vinove loze i održivim praksama u vinogradarstvu – naglašava Ivanišević. – Činjenica je da je Srbija prema Vinklerovom indeksu, koji je vrlo značajan indeks s obzirom na to da se na bazi njega određuje kojoj klimatskoj zoni pripada određeno vinogorje, a to utiče na definisanje sortimenta u njoj, pre 30 ili 40 godina bila u B klimatskoj zoni. Bezmalo je cela država bila u toj zoni, a sada, ako posmatramo Frušku goru i Sremske Karlovce, na granici smo između C1 i C2. Gotovo za dve zone je, dakle, došlo do pomeranja, a shodno tome treba prilagoditi i sortiment, i agrotehniku, kao i zakonske odredbe, kojima se faktički dozvoljavaju određeni postupci u proizvodnji vina definisani po metodologiji Međunarodne organizacija za vinovu lozu i vino - OIV i po zakonodavstvu EU koji su propisani za određene klimatske zone. To je veoma važno za proizvođače koji moraju da znaju šta i kako mogu da rade.
Kroz projekat će se ispitivati do sada nedovoljno istražen potencijal novostvorenih sorti vinove loze kao alternativa za uzgoj i dugoročnu održivost vinogradarstva i vinarstva u prekograničnom području. Izgradnjom modernih i tehnološki vrhunski opremljenih centara ostvariće se snažan doprinos vinogradarstvu i vinarstvu. Osim za istraživanja, služiće i za obuku studenata, mladih istraživača i vinogradara i vinara. Primarni korisnici rezultata istraživanja biće sve zainteresovane strane u sektoru vinogradarstva, uključujući proizvođače grožđa, vinare, istraživače i studente, kao i mnogi drugi.
Ivanišević napominje da će promene klime koje smo do sada imali, u budućem periodu biti još izraženije. Sve toplija leta sa još više ekstremno visokim temperaturama, padavine koje će se verovatno u ukupnoj sumi povećavati, ali će biti koncentrisane u kraćem broju dana, samo su neke od njih. On kaže da treba očekivati veliki broj ekstremnih situacija sa izuzetno visokim količinama padavina što će dovesti do problema u samom održavanju vinove loze, nasuprot sve izraženijih dužih sušnih perioda.
–Sve to treba uzeti u obzir i na najbolji mogući način pripremiti i vinogradre, struku i nauku. Ali, klimatske promene nemaju samo negativne posledice. Znamo da je vinova loza biljka koja voli sunce i svetlost i treba iskoristiti prednosti koje nam ove klimatske promene donose – poručuje Ivanišević.
Projekat „AdaptVitis“ je počeo u aprilu ove i zavšava se u aprilu 2027. godine. Ivanišević očekuje tokom naredne godine završetak infrastrukturnih radova. U istraživačkom delu, projekat podrazumeva postavljanje određene opreme u novim zasadima, poput raznih senzora koji prate vlažnost, temperaturu vazduha i zemljišta, sistema za navodnjavanje uz pomoć kojih se nastoji naći najbolji načini i metode za navodnjavanje vinove loze u našim agroekološkim uslovima i još mnogo toga.
Zorica Milosavljević