ДА ЛИ ТРЕБА ДА СЕ ПЛАШИМО ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНИХ БАЛИСТИЧКИХ РАКЕТА? Ево шта кажу стручњаци ЧЕМУ СЛУЖЕ И ШТА САДРЖЕ
Русија је јутрос, како јављају украјински и западни медији, лансирала интерконтиненталну балистичку ракету на град Дњепар.
Ово је, како се наводи, први пут да је Русија употребила ову врсту пројектила у рату у Украјини.
Интерконтиненталне балистичке ракете (ICBM) су високо софистициране ракете дугог домета које могу носити различите врсте терета, укључујући нуклеарне, конвенционалне или друге врсте бојевих глава. Намењене су за стратешко одвраћање, што значи да се користе за одбрану и претњу одмаздом у случају напада, најчешће нуклеарног.
Основне карактеристике ICBM-а
Домет ових ракета обично прелази 5.500 километара, што им омогућава да досегну циљеве на другим континентима. Неке верзије имају домет до 10.000–15.000 километара.
Лансирају се у свемир, где достижу висину од неколико стотина километара, пре него што се врате у атмосферу и погоде мету.
Савремени ICBM-ови користе напредне навигационе системе, укључујући инерцијалне и ГПС системе, за постизање високе прецизности.
ICBM-ови могу достићи брзину од 24.000 км/х, што их чини изузетно тешким за пресретање.
Историјат
Прву ICBM ракету лансирао је 1957. године тадашњи Совјетски Савез, док су Сједињене Америчке Државе своју лансирале 1959. године.
Осим интерконтиненталних, које имају велики домет, други типови балистичких ракета укључују:
Ракете средњег домета (IRBM), између 3.000 и 5.000 километара;
Ракете средњег домета (MRBM), између 1.000 и 3.000 километара;
Ракете кратког домета, са дометом мањим од 1.000 километара.
ICBM производе и користе државе које поседују технолошке, научне и финансијске капацитете за развој ових сложених система. Главни произвођачи и корисници укључују:
1. Сједињене Америчке Државе (САД) Модели: Minuteman III, Trident II (Д5, подморнички лансери). Коришћење: Део нуклеарног "тријада" (копнене ракете, подморнице, бомбардери).
2. Русија Модели: РС-24 Јарс, РС-28 Сармат ("Сотона II"). Коришћење: Одржавање нуклеарног одвраћања и стратешке доминације.
3. Кина Модели: ДФ-5, ДФ-31, ДФ-41. Коришћење: Дугорочна војна стратегија и заштита територије.
4. Француска Модели: М51 (углавном подморнички). Коришћење: Нуклеарна одвраћања.
5. Велика Британија Модели: Тридент ИИ (Д5, преузети од САД). Коришћење: Нуклеарна одвраћања из подморница.
6. Индија Модели: Агни-В. Коришћење: Регионална доминација и одвраћање.
7. Северна Кореја Модели: Хwасонг-15, Хwасонг-17. Коришћење: Приказивање војне моћи и претња глобалној сигурности.
8. Остали потенцијални корисници су Израел (мада то није потврђено), Пакистан и друге државе с капацитетом за развој нуклеарног наоружања.
Сврха и намена
Главни циљ ICBM-а је да спрече противнике од покретања напада, јер гарантују "узвратни удар" који би био разоран.
Често су део "тријада" (копно, море, ваздух), чиме се осигурава способност узвратног напада чак и ако су неки системи уништени.
Ракете служе као средство за демонстрацију технолошке и војне моћи на глобалној сцени.
Неке државе користе лансирања ракета за слање политичких порука или застрашивање противника.
ICBM-и су строго регулисани међународним споразумима: START (Strategic Arms Reduction Treaty): САД и Русија ограничавају број стратешких бојевих глава и ракета. MTCR (Missile Technology Control Regime): Споразум за спречавање ширења технологије за производњу ракета дугог домета.
Иако су ICBM-и кључни за глобалну војну равнотежу, њихово постојање изазива забринутост због потенцијалних катастрофалних последица у случају нуклеарног сукоба.