Деликатеси од маџарки
НА ФАРМИ САВЕ ГРАОРЦА БИЋЕ МАЛО ДРУГАЧИЈИ СВИЊОКОЉ Месо беле мангулице у СПЕЦИЈАЛИТЕТИМА ИЗ КОВИЉА
Почиње време свињокоља, за шта се припрема и фармер Сава Граорац из Ковиља, код Новог Сада.
За разлику од других домаћина, он ће, уместо од обичних товљеника, прерађевине за диснотор правити од белих мангулица, маџарки, и продавати их по пијацама и манифестацијама на којима се промовише здрава храна и домаћи производи.
Граорац се узгојем мангулица бави дуже од 15 година и за Дневник каже да се за њих определио јер је увек волео нешто несвакидашње, што нико не ради, а да је домаће, право војвођанско.
Не тргује свињама већ држи и крмаче и браве, прасад и рањенике. Месо суши, прави кобасице, намазе, топи чварке... Има регистровано газдинство за тов и прераду. У томе има подршку супруге и сина, без чије помоћи не би могао да шири газдинство. На почетку разговoра се похвалио како је пре неки дан добио пет прасади, мада некада крмача може да опраси и осам.
- Беле мангулице су аутохтона раса свиња Панонске низије, с дугом оштром длаком. Да би прасе од 20 килограма стигло до рањеника треба да прође од 18 месеци до две године. То је вероватно разлог зашто се мало сточара бави узгојом ове расе. Сви би хтели да тов буде брз и да за три месеца свиња достигне тежину потребну за кланицу. Зато мангулица има само још у Сенти , Кузмину и Засавици.
За Београђане бачки фруштук и тамбураши
Сава Граорац бави се помало и сеоским туризмом. За десетак дана долазе му пензионери из Београда, на диснотор и бачки фруштук који прави у свом дворишту, да купе прерађевине и обиђу Ковиљ, у којем има шта да се види.
- Нађем добре тамбураше да их дочекају и музицирају док фруштукују . Када гости једу, одлазе да виде знаменитости Ковиља и после два-три сата, када се врате, таман буде готов паприкаш, па стигну на време на ручак. И тако сваке године правим диснотор на исти начин - истиче Граорац.
Наглашава да тов мангулица расе маџарка није тежак, јер су отпорне на све временске прилике и на болести.
- Не треба им посебна нега, могу да буду у свакаквим условима, не мора се посебно чистити за њима, не смета им ни блато, напротив, уживају да се ваљају у њему, могу се држати на отвореном простору, премда ја своје држим у повећем простору ограђене и имам подигнуте две надстрешнице.
Што се хране тиче. Граорац истиче да мангулице нису пробирљиве, јер нема шта не једу, уз то су и отпорне, не требају им никакве вакцине, пошто нису никада болесне.
- Из Бегеча доносим некласирану шаргарепу , из “Данубијуса” остатке од теста, дајем им и тиквице, мало јечма, кукуруза... Добијају храну без икаквих додатака, концентрата и сличних који би могли да изазову бржи раст. Зато је месо мангулаца здравије, има позитивног холестерола потребног људском организму, а посебно је здрава сланина, па су и месо и прерађевине скупљи него од обичних свиња. Килограм сланине сапуњаре кошта 1.900 динара, мало прошаране 2.200 динара, колико кошта и килограм чварака, док је килограм шунке у комаду 3.500 динара - напомиње Граорац и каже да је килограм живе ваге мангулице од око 50 килограма 700 динара, а живе ваге прасади 800 динара.
З. Делић
Фото: С. Шушњевић