Delikatesi od madžarki
NA FARMI SAVE GRAORCA BIĆE MALO DRUGAČIJI SVINJOKOLJ Meso bele mangulice u SPECIJALITETIMA IZ KOVILJA
Počinje vreme svinjokolja, za šta se priprema i farmer Sava Graorac iz Kovilja, kod Novog Sada.
Za razliku od drugih domaćina, on će, umesto od običnih tovljenika, prerađevine za disnotor praviti od belih mangulica, madžarki, i prodavati ih po pijacama i manifestacijama na kojima se promoviše zdrava hrana i domaći proizvodi.
Graorac se uzgojem mangulica bavi duže od 15 godina i za Dnevnik kaže da se za njih opredelio jer je uvek voleo nešto nesvakidašnje, što niko ne radi, a da je domaće, pravo vojvođansko.
Ne trguje svinjama već drži i krmače i brave, prasad i ranjenike. Meso suši, pravi kobasice, namaze, topi čvarke... Ima registrovano gazdinstvo za tov i preradu. U tome ima podršku supruge i sina, bez čije pomoći ne bi mogao da širi gazdinstvo. Na početku razgovora se pohvalio kako je pre neki dan dobio pet prasadi, mada nekada krmača može da oprasi i osam.
- Bele mangulice su autohtona rasa svinja Panonske nizije, s dugom oštrom dlakom. Da bi prase od 20 kilograma stiglo do ranjenika treba da prođe od 18 meseci do dve godine. To je verovatno razlog zašto se malo stočara bavi uzgojom ove rase. Svi bi hteli da tov bude brz i da za tri meseca svinja dostigne težinu potrebnu za klanicu. Zato mangulica ima samo još u Senti , Kuzminu i Zasavici.
Za Beograđane bački fruštuk i tamburaši
Sava Graorac bavi se pomalo i seoskim turizmom. Za desetak dana dolaze mu penzioneri iz Beograda, na disnotor i bački fruštuk koji pravi u svom dvorištu, da kupe prerađevine i obiđu Kovilj, u kojem ima šta da se vidi.
- Nađem dobre tamburaše da ih dočekaju i muziciraju dok fruštukuju . Kada gosti jedu, odlaze da vide znamenitosti Kovilja i posle dva-tri sata, kada se vrate, taman bude gotov paprikaš, pa stignu na vreme na ručak. I tako svake godine pravim disnotor na isti način - ističe Graorac.
Naglašava da tov mangulica rase madžarka nije težak, jer su otporne na sve vremenske prilike i na bolesti.
- Ne treba im posebna nega, mogu da budu u svakakvim uslovima, ne mora se posebno čistiti za njima, ne smeta im ni blato, naprotiv, uživaju da se valjaju u njemu, mogu se držati na otvorenom prostoru, premda ja svoje držim u povećem prostoru ograđene i imam podignute dve nadstrešnice.
Što se hrane tiče. Graorac ističe da mangulice nisu probirljive, jer nema šta ne jedu, uz to su i otporne, ne trebaju im nikakve vakcine, pošto nisu nikada bolesne.
- Iz Begeča donosim neklasiranu šargarepu , iz “Danubijusa” ostatke od testa, dajem im i tikvice, malo ječma, kukuruza... Dobijaju hranu bez ikakvih dodataka, koncentrata i sličnih koji bi mogli da izazovu brži rast. Zato je meso mangulaca zdravije, ima pozitivnog holesterola potrebnog ljudskom organizmu, a posebno je zdrava slanina, pa su i meso i prerađevine skuplji nego od običnih svinja. Kilogram slanine sapunjare košta 1.900 dinara, malo prošarane 2.200 dinara, koliko košta i kilogram čvaraka, dok je kilogram šunke u komadu 3.500 dinara - napominje Graorac i kaže da je kilogram žive vage mangulice od oko 50 kilograma 700 dinara, a žive vage prasadi 800 dinara.
Z. Delić
Foto: S. Šušnjević