ОДЛАЗАК ДР ЗОРАНА ЂЕРИЋА, КЊИЖЕВНИКА И ПОЗОРИШНИКА „Волео бих да су моје песме као облаци, да могу да се вину у висине"
Са животне сцене отишао др Зоран Ђерић, песник, есејиста, преводилац, теоретичар књижевности и књижевни критичар, антологичар, позоришник, универзитетски професор.
Рођен 1960. у Бачком Добром Пољу. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни и одговорни уредник часописа „Поља” Културног центра Новог Сада и „Сцена” у издању Стеријиног позорја, као и члан редакције часописа за луткарску уметност „Нити”, у издању Позоришног музеја Војводине, те часописа за позоришну и визуелну уметност „Агон”. Водио је као управник и Позориште младих и Српско народно позориште, а био је и члан Савета и селектор Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици.
Деловао је и као лектор за српски језик на Универзитету у Лођу, Пољска, те као гостујући професор на универзитетима у Прагу, Гдањску, Кракову, Новом Саду. Предавао је и на Академији умјетности у Бањалуци, у свим звањима. Објавио је и приредио више од 70 књига, а поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, румунски, мађарски, словачки, бугарски, словеначки и македонски језик.
Телеграм саучешћа Маје Гојковић
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић упутила телеграм саучешћа поводом смрти Зорана Ђерића. „Дубоко ме је погодила вест о смрти др Зорана Ђерића. Његов одлазак је ненадокнадив губитак за културу наше покрајине, а посебно за Српско народно позориште. Памтићемо га као једног од најистакнутијих театролога и као омиљеног професора, писца, поету и надасве човека који је читаву своју каријеру посветио развоју уметности и културе Новог Сада, Војводине и Србије“, наводи се у телеграму саучешћа Маје Гојковић.
Када су га једном подсетили на чувени одломак из Књиге о Јову у којој Јов каже: ,,О кад би се написале ријечи моје! кад би се ставиле у књигу! Писаљком гвозденом и оловом на камену за вјечни спомен кад би се урезале!”, Ђерић је рекао да је њему много ближа метафора о облацима и песницима који се понекад нађу међу њима. „То иде у прилог пролазности, краткотрајности, али и лепоти коју нуди један такав призор”, појаснио је Ђерић.. „Волео бих да су моје песме као облаци, да могу да се вину у висине, да донесу освежење. Никад нисам најављивао олује и невремена, што не значи да их није било, али ја нисам био тај који их је изазивао. Симболика облака ми је блиска. Ја сам песник загњурен у њих. Можда сам зато и невидљив”.
Један је од оснивача Друштва новосадских књижевника и био је члан Управног одбора ДНК. Међу бројним књижевним наградама и признањима које је добио истичу се Бранкова награда Матице српске (1981); Печат вароши сремскокарловачке (1982); Награда „Павле Марковић Адамов“ (1996); Награда ДКВ за превод године (2005); Награда ДКВ за књигу године (2015); Награда „Ђура Јакшић“ (2015); Змајева награда Матице српске (2024)... Добитник је и Вукове награде (2020) за театрологију и филмологију. Указом председника Републике Србије, од 12. фебруара 2020. године, одликован је Златном медаљом за заслуге – за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у области позоришне уметности. Добитник је и Златне медаље „Јован Ђорђевић“, коју додељује Српско народно позориште, за допринос позоришту и позоришној уметности (2022).
М. С.