Од летњих жега до суперћелијских олуја
КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ У СВЕТЛУ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА? Како се носити са бржим загревањем, ЕКСТРЕМНИМ СУШАМА и поплавама које све више угрожавају нашу земљу
Ситуација на пољу климатских промена у Србији је комплексна и озбиљна, а процене показују да се наша земља загрева више и брже од глобалног просека и то за 1,8 степени Целзијуса, а лети за чак 2,6 степени, изјавила је државна секретарка у Министарству заштите животне средине Сандра Докић.
Она је, говорећи на Дијалогу о климатским променама који је ово министарство организовало у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој, истакла да уколико се не предузму амбициозне акције на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу, до краја века се може очекивати повећање температуре од чак 5,8 степени Целзијуса у нашој земљи.
- Као што је наведено у ревидираном национално утврђеном доприносу, Србија је изузетно рањива на промене климе које стварају велике штете и губитке у нашој земљи. Од 2000. године, минималне материјалне штете и губици настали као последица екстремних временских догађаја у Србији процењене су на најмање 6,8 милијарди евра, од чега су суше и високе температуре одговорне за више од 70 одсто штета - рекла је она.
Додала је да су други главни узрок највећих губитака поплаве и подсетила да су у мају и јуну 2023. године јаке кишне падавине и изливени бујични и други водотокови изазвали штету на регионалној и локалној инфраструктури.
„Поплаве су тада забележене у 82 општине у Србији, од чега је у 56 градова и општина проглашена елементарна непогода од поплава. Такође, већ наредног месеца појавиле су се за наш регион и нове климатске опасности - суперћелијске олује, наносећи разорне штете и губитке у веома кратком временском периоду”, рекла је она.
Незабележени феномени
Према речима Сандре Докић, у 2023. години догодио се до сада незабележени феномен, а то је појава тропских ноћи у октобру, што се десило као последица климатских промена. „Прошла година у Србији је била званично најтоплија, али према свим доступним подацима, ова, 2024, ће надмашити предходну годину.
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије, јул ове године је био најтоплији од када се раде мерења у нашој земљи и екстремнији је за скоро 5,7 степени Целзијуса у односу на референтни период”, рекла је она.
Навела је да је само за оштећене и срушене стамбене објекте од поплава у јуну и суперћелијских олуја у 2023. години Влада Србије исплатила више од 1,8 милијарди динара, што је више од девет милиона евра. Истакла је да се ова штета и данас процењује и исплаћује, а да се, с друге стране, губици и штета узроковани сушом у 2022. и 2024. години и даље процењују.
Навела је да, упркос изазовима, Министарство заштите животне средине наставља да бележи значајне резултате па је усвојило програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023-2030. године. Овај документ, како је нагласила, први је такве врсте у Србији и представља кључни корак ка повећању отпорности најрањивијих сектора и њиме је дефинисано 25 приоритетних мера прилагођавања, које су неопходне да би се умањили будући губици и унапредила спремност друштва на климатске ризике. Посебан акценат стављен је на сектор пољопривреде, где су штете у претходним годинама биле изразито високе.
„На пољу ублажавања климатских промена, Министарство заштите животне средине је, по узору на Европску унију, успоставило систем за издавање дозвола за емисије гасова са ефектом стаклене баште оператерима енергетских и индустријских постројења, који је дигитализован и оперативан. Додала је да је систем за издавање дозвола дигитализован и омогућава директну комуникацију између оператера и министарства, односно Агенције за заштиту животне средине и да је до сада одговорено на скоро 1.800 порука. Истакла је да се ради на томе да се до краја године издају дозволе за емисије гасова са ефектом стаклене баште, како би оператери радили мониторинг својих емисија током 2025. године.
Е. Д. Н.