overcast clouds
15°C
01.11.2024.
Нови Сад
eur
117.017
usd
107.6315
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ЦРВЕНИ КРСТ ПОМАЖЕ КОЛИКО МОЖЕ

НАЈМАЊЕ 33.000 ГРАЂАНА СРБИЈЕ НЕМА НОВАЦ ЗА ХРАНУ Број гладних корисника народне кухиње порастао у односу на претходну годину

01.11.2024. 18:44 18:47
Пише:
Фото: Дневник.рс

Укупан број корисника народне кухиње у износи 32.935, што је за 236 особа више у односу на претходну годину, саопштила је данас координаторка за социјалну делатност Црвеног крста Србије Биљана Цветковић.

"Програм народних кухиња, што се тиче координације од стране седишта Црвеног крста Србије, функционише у 77 средина на територији Србије и то је 32.935 корисника. Ако ћемо да упоредимо са претходном годином, то је неки благи пораст од 236 корисника", рекла је Цветковић за Тан‌југ.

Она додаје да програм народне кухиње функционише уз значајну подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и јединица локалне самоуправе.

"Социјална делатност је једна од основних делатности у Црвеном крсту Србије а део те делатности је програм народних кухиња и дистрибуција породичних пакета хране и хигијене што је у вези са народним кухињама, јер су корисници углавном исти или слични, односно то су људи којима је потребна помоћ и подршка како државних органа тако и Црвеног крста и сваког од нас", рекла је Цветковић.

Како је објаснила, селекцију корисника кухиње Црвени крст не врши самостално, већ то ради у сарадњи са центрима за социјални рад и другим релевантним партнерским установама и организацијама, међу којима су јединице локалне самоуправе, месне заједнице, удружења особа са сметњама у развоју, удружења инвалида.

"Посебно смо усмерени на децу која су из породица корисника народних кухиња и за ту децу организујуемо опоравак у дечијим одмаралиштима Црвеног крста током лета", додаје Цветковић.

Такође објашњава да за све кориснике народне кухиње који нису у могућности да дођу до локације постоје пунктови за доставу пакета. До домаћинстава одлазе пунктови 43 организација ЦК, а свих 77 организација има укупно око 430 њих.

"Дистрибуција породичних пакета хране функционише у 125 средина. То су средине категорисане као друга, трећа, четврта група развијености па смо фокусирани на те средине. Дистрибурамо пакете за 53.000 домаћинстава и то је исто тако десет артикала хране, осам арткала хигијене и тежине су око тридесет килограма", закључила је Цветковић.

Портпаролка Банке хране Београд Санида Кларић за Тан‌југ истиче да је у Србији негде око 19,9 одсто људи који се налазе на граници ризика од сиромаштва и да је проблем бацања хране озбиљан.

Фото: Dnevnik.rs

"Једна од битних ставки је наш начин живота и то како ћемо се организовати. Друга ствар је да размишљамо на кој начин купујемо ту храну и да обратимо пажњу на етикете које нас упозоравају да је нека храна пред истеком рока, али њен рок може бити много дужи. Нарочито када купујемо разне тестенине или конзервирано воће, поврће, рибе, месне нареске. Све оно шро је конзервирано, може да буде ако је у добрим условима чувања добро и 12 месеци након препорученог рока", рекла је Кларић.

Она је навела да је едукација о овом проблему неопходна, како младих људи који због убрзаног живота повећавају проблем бацања хране, тако и корисника банке хране у правцу њиховог економског остамостаљивања кроз зелене послове рециклаже.

"Банка хране Београд ради на томе да допре до невидљивих група преко велике мреже организација, јер Банка окупља негде око 147 организација цивилног друштва и долази до најрањивијих категорија, помаже им у виду хране која се донира али и тако што прави преглед њихове ситуације", рекла је Кларић.

Како је навела Кларић, корисници народне кухиње су првенствено сеоске жене старије од 60 година, које су цео живот радиле без социјалног и здравственог осигурања и чија је пензија изузетно мала, а чија су деца углавном у већим градовима.

Друга група јесу особе са инвалидитетом и деца са посебним потребама, док су на крају укључене и младе особе ниског образовања које су временом постале део невидљиве групе друштва.

 

Извор:
Танјуг
Аутор:
Пошаљите коментар