NAJMANJE 33.000 GRAĐANA SRBIJE NEMA NOVAC ZA HRANU Broj gladnih korisnika narodne kuhinje porastao u odnosu na prethodnu godinu

"Program narodnih kuhinja, što se tiče koordinacije od strane sedišta Crvenog krsta Srbije, funkcioniše u 77 sredina na teritoriji Srbije i to je 32.935 korisnika. Ako ćemo da uporedimo sa prethodnom godinom, to je neki blagi porast od 236 korisnika", rekla je Cvetković za Tan‌jug.

Ona dodaje da program narodne kuhinje funkcioniše uz značajnu podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i jedinica lokalne samouprave.

"Socijalna delatnost je jedna od osnovnih delatnosti u Crvenom krstu Srbije a deo te delatnosti je program narodnih kuhinja i distribucija porodičnih paketa hrane i higijene što je u vezi sa narodnim kuhinjama, jer su korisnici uglavnom isti ili slični, odnosno to su ljudi kojima je potrebna pomoć i podrška kako državnih organa tako i Crvenog krsta i svakog od nas", rekla je Cvetković.

Kako je objasnila, selekciju korisnika kuhinje Crveni krst ne vrši samostalno, već to radi u saradnji sa centrima za socijalni rad i drugim relevantnim partnerskim ustanovama i organizacijama, među kojima su jedinice lokalne samouprave, mesne zajednice, udruženja osoba sa smetnjama u razvoju, udruženja invalida.

"Posebno smo usmereni na decu koja su iz porodica korisnika narodnih kuhinja i za tu decu organizujuemo oporavak u dečijim odmaralištima Crvenog krsta tokom leta", dodaje Cvetković.

Takođe objašnjava da za sve korisnike narodne kuhinje koji nisu u mogućnosti da dođu do lokacije postoje punktovi za dostavu paketa. Do domaćinstava odlaze punktovi 43 organizacija CK, a svih 77 organizacija ima ukupno oko 430 njih.

"Distribucija porodičnih paketa hrane funkcioniše u 125 sredina. To su sredine kategorisane kao druga, treća, četvrta grupa razvijenosti pa smo fokusirani na te sredine. Distriburamo pakete za 53.000 domaćinstava i to je isto tako deset artikala hrane, osam artkala higijene i težine su oko trideset kilograma", zaključila je Cvetković.

Portparolka Banke hrane Beograd Sanida Klarić za Tan‌jug ističe da je u Srbiji negde oko 19,9 odsto ljudi koji se nalaze na granici rizika od siromaštva i da je problem bacanja hrane ozbiljan.

"Jedna od bitnih stavki je naš način života i to kako ćemo se organizovati. Druga stvar je da razmišljamo na koj način kupujemo tu hranu i da obratimo pažnju na etikete koje nas upozoravaju da je neka hrana pred istekom roka, ali njen rok može biti mnogo duži. Naročito kada kupujemo razne testenine ili konzervirano voće, povrće, ribe, mesne nareske. Sve ono šro je konzervirano, može da bude ako je u dobrim uslovima čuvanja dobro i 12 meseci nakon preporučenog roka", rekla je Klarić.

Ona je navela da je edukacija o ovom problemu neophodna, kako mladih ljudi koji zbog ubrzanog života povećavaju problem bacanja hrane, tako i korisnika banke hrane u pravcu njihovog ekonomskog ostamostaljivanja kroz zelene poslove reciklaže.

"Banka hrane Beograd radi na tome da dopre do nevidljivih grupa preko velike mreže organizacija, jer Banka okuplja negde oko 147 organizacija civilnog društva i dolazi do najranjivijih kategorija, pomaže im u vidu hrane koja se donira ali i tako što pravi pregled njihove situacije", rekla je Klarić.

Kako je navela Klarić, korisnici narodne kuhinje su prvenstveno seoske žene starije od 60 godina, koje su ceo život radile bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja i čija je penzija izuzetno mala, a čija su deca uglavnom u većim gradovima.

Druga grupa jesu osobe sa invaliditetom i deca sa posebnim potrebama, dok su na kraju uključene i mlade osobe niskog obrazovanja koje su vremenom postale deo nevidljive grupe društva.