НОЋ ВЕШТИЦА ИЛИ СВЕТИ ЛУКА Хоћете ли вечерас на славу или на маскенбал
У Србији, прослава Ноћи вештица, односно Халловеен-а, постаје све популарнија, али углавном међу млађим генерацијама и у урбаним срединама. Иако Србија има значајан број католика (нарочито у Војводини), Ноћ вештица се не везује за католичку традицију већ је преузета као популарни глобални догађај кроз забаве и маскенбале, слично као у многим другим земљама.
На друштвеним мрежама у Србији сваке године у ово доба настане прави мали рат. Хришћани генерално, укључујући и Католичку цркву, не подржавају Ноћ вештица, пошто је, по календару, данас Свети Лука, а сутра Дан мртвих, посвећен сећању на преминуле чланове породице, слично Задушницама које обележава Српска православна црква, те сматрају да је прослава Ноћи вештица, својеврсне маскараде, амерички комерцијални производ и да не би требало да га прихватимо, као што смо прихватили Деда Мраза.
Помешани обичаји
Католици у Србији на ова два дана посећују гробове својих најмилијих, доносе цвеће и свеће и уређују гробна места. Ово је време сећања на преминуле чланове породице, а такође и на пријатеље и комшије. На Дан свих светих и Дан мртвих, у католичким црквама у Србији одржавају се мисе посвећене покојницима. Католици учествују у молитви за душе преминулих, тражећи мир и спас за њих.
У Србији, обичаји за Дан свих светих (1. новембар) и Дан мртвих (2. новембар), који су важни у католичким земљама, нису увек практиковани на исти начин као у другим католичким и евангелистичким заједницама. У неким местима у Србији, нарочито у Војводини где постоје католичке заједнице, обичаји обележавања могу бити помешани са локалним традицијама. Понекад се припремају посебни оброци у част преминулих, што је карактеристично за православне Задушнице, али је присутно и код неких католика.
Постоји низ православних празника посвећених покојницима, као што су Задушнице, када се обележава сећање на преминуле. С друге стране, прослава Ноћи вештица није део српске традиције, али су обичаји, као што су маскенбал, резбарење бундеви и костими, постали популарнији, нарочито међу децом и у школама. Прихватили су их чак и Руси, па се већ традиционално, маскенбал одржава баш вечерас, у Новом Саду, у њиховој организацији.
Слављење Светог Луке
Свети апостол и јеванђелиста Лука је једна од значајних слава у Српској православној цркви и пада 31. октобра. Велики број породица у Србији слави Светог Луку као породичну славу, а процене су да се овај празник обележава у око 100.000 српских домова.
Хелоуин измислили Келти
Хелоуин или Ноћ вештица настао је из древног келтског празника Самхаин (Samhain), који је обележавао крај жетвене сезоне и почетак зиме. Овај празник, прослављан на данашњем подручју Ирске, Шкотске и Велса, био је период када су Келти веровали да се граница између света живих и мртвих разређује, омогућавајући духовима да посете свет живих.
Ноћ вештица и Православна црква
Српска православна црква углавном гледа на слављење Ноћи вештица као на обичај стран српској православној традицији. Иако није формално забрањено, постоје ставови да овај празник има паганске корене и симболике које нису у складу са православним учењем, нарочито због симболике везане за духове, смрт и натприродно. Црква охрабрује вернике да се држе православних обичаја и празника, сматрајући маскенбале и прославе Ноћи вештица као комерцијализоване и стране српској култури и духовности.
Укратко, Ноћ вештица у Србији није широко прихваћен празник, али има своје присталице међу млађима. За оне који га славе, он обично представља само забаву, без дубљих верских или духовних значења.