NOĆ VEŠTICA ILI SVETI LUKA Hoćete li večeras na slavu ili na maskenbal
U Srbiji, proslava Noći veštica, odnosno Halloveen-a, postaje sve popularnija, ali uglavnom među mlađim generacijama i u urbanim sredinama. Iako Srbija ima značajan broj katolika (naročito u Vojvodini), Noć veštica se ne vezuje za katoličku tradiciju već je preuzeta kao popularni globalni događaj kroz zabave i maskenbale, slično kao u mnogim drugim zemljama.
Na društvenim mrežama u Srbiji svake godine u ovo doba nastane pravi mali rat. Hrišćani generalno, uključujući i Katoličku crkvu, ne podržavaju Noć veštica, pošto je, po kalendaru, danas Sveti Luka, a sutra Dan mrtvih, posvećen sećanju na preminule članove porodice, slično Zadušnicama koje obeležava Srpska pravoslavna crkva, te smatraju da je proslava Noći veštica, svojevrsne maskarade, američki komercijalni proizvod i da ne bi trebalo da ga prihvatimo, kao što smo prihvatili Deda Mraza.
Pomešani običaji
Katolici u Srbiji na ova dva dana posećuju grobove svojih najmilijih, donose cveće i sveće i uređuju grobna mesta. Ovo je vreme sećanja na preminule članove porodice, a takođe i na prijatelje i komšije. Na Dan svih svetih i Dan mrtvih, u katoličkim crkvama u Srbiji održavaju se mise posvećene pokojnicima. Katolici učestvuju u molitvi za duše preminulih, tražeći mir i spas za njih.
U Srbiji, običaji za Dan svih svetih (1. novembar) i Dan mrtvih (2. novembar), koji su važni u katoličkim zemljama, nisu uvek praktikovani na isti način kao u drugim katoličkim i evangelističkim zajednicama. U nekim mestima u Srbiji, naročito u Vojvodini gde postoje katoličke zajednice, običaji obeležavanja mogu biti pomešani sa lokalnim tradicijama. Ponekad se pripremaju posebni obroci u čast preminulih, što je karakteristično za pravoslavne Zadušnice, ali je prisutno i kod nekih katolika.
Postoji niz pravoslavnih praznika posvećenih pokojnicima, kao što su Zadušnice, kada se obeležava sećanje na preminule. S druge strane, proslava Noći veštica nije deo srpske tradicije, ali su običaji, kao što su maskenbal, rezbarenje bundevi i kostimi, postali popularniji, naročito među decom i u školama. Prihvatili su ih čak i Rusi, pa se već tradicionalno, maskenbal održava baš večeras, u Novom Sadu, u njihovoj organizaciji.
Slavljenje Svetog Luke
Sveti apostol i jevanđelista Luka je jedna od značajnih slava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pada 31. oktobra. Veliki broj porodica u Srbiji slavi Svetog Luku kao porodičnu slavu, a procene su da se ovaj praznik obeležava u oko 100.000 srpskih domova.
Helouin izmislili Kelti
Helouin ili Noć veštica nastao je iz drevnog keltskog praznika Samhain (Samhain), koji je obeležavao kraj žetvene sezone i početak zime. Ovaj praznik, proslavljan na današnjem području Irske, Škotske i Velsa, bio je period kada su Kelti verovali da se granica između sveta živih i mrtvih razređuje, omogućavajući duhovima da posete svet živih.
Noć veštica i Pravoslavna crkva
Srpska pravoslavna crkva uglavnom gleda na slavljenje Noći veštica kao na običaj stran srpskoj pravoslavnoj tradiciji. Iako nije formalno zabranjeno, postoje stavovi da ovaj praznik ima paganske korene i simbolike koje nisu u skladu sa pravoslavnim učenjem, naročito zbog simbolike vezane za duhove, smrt i natprirodno. Crkva ohrabruje vernike da se drže pravoslavnih običaja i praznika, smatrajući maskenbale i proslave Noći veštica kao komercijalizovane i strane srpskoj kulturi i duhovnosti.
Ukratko, Noć veštica u Srbiji nije široko prihvaćen praznik, ali ima svoje pristalice među mlađima. Za one koji ga slave, on obično predstavlja samo zabavu, bez dubljih verskih ili duhovnih značenja.