ПОРОДИЦА АЛЕКСИЋ ИЗ ЗРЕЊАНИНА ПОДИГЛА ВОЋАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ НА ВИШИ НИВО ПРЕРАДЕ Сушено воће све траженије ПРЕЗАУЗЕТИ, АЛИ ЗАДОВОЉНИ

Иако су по струци саобраћајни инжењери, супружници Алексић су одлучили да се баве воћарском производњом.

- Обоје волимо природу, уживамо у домаћим производима и здравој храни и трудимо се да живимо што је могуће здравије. То нас је, када смо размишљали о томе чиме да се бавимо, определило за воћарство - прича Јелена Алексић.

У производњу су кренули од нуле. Сада имају воћњаке са шљивом, кајсијом, крушком, дуњом и вишњом.

- У породици мог супруга деда је волео воћарство и ту љубав пренео на унука, али ми смо почели од нуле. Куповали смо земљу, садили воћњаке и започињали производњу - наставља Јелена. - У почетку смо, један кратак период, продавали свеже воће, али врло брзо смо купили машину за сушење и почели смо да га сушимо. Трудимо се да прерадимо воће из наших воћњака, једино морамо да докупимо део јабука и тиквица. Сушимо јабуку, тиквицу и крушку. Покушали смо и вишњу, јако је лепа, али нисмо успели да је финализујемо, па је за сада на паузи - истиче Јелена.

Ове године у палету производа увели су хладно цеђене сокове.

- Сокове цедимо без додатног шећера, адитива, конзерванса... Трудимо се да оно што произведемо буде што природније и здравије – објашњава наша саговорница додајући да је сушено воће све траженије. - Оно има јако широку примену, добро је за ужину, за мусли, није кварљиво, може да стоји дуго… Једном речју, идеална је намирница. И наши купци су све више упознати са благодетима сушеног воћа, свиђају им се укуси.

У воћњацима и за машинама Алексићи раде сами, уз помоћ родитеља. Воле да имају контролу над производњом и прерадом.

- Уопште није лако. Имамо двоје мале деце, сезона нам траје целе године, а када су пикови, једва све постижемо. Многи би вероватно и одустали, али ми смо упорни, јако волимо природу и посао којим се бавимо, па издржавамо - истиче Јелена.

Своје производе Алексићи продају на базарима, путем интернета и са кућног прага. То им је за сада довољно. 

- Нисмо за велике системе и задовољни смо овим начином пласмана. Производњу финансирамо из обрта и уз помоћ банкарских кредита. Учествовали смо на неким конкурсима, али ништа од тога. Можда ми нисмо били довољно добри, а можда нисмо ни били ти који треба да добију субвенције. Зато смо се одлучили да се самофинансирамо - наглашава Јелена. 

Планова Алексићи имају напретек. Ипак, приоритет им је изградња дестиларије.

- И због пара и због времена изградња дестилерије се одужила и сад планирамо да је што пре завршимо. План нам је сваке године исти - да уведемо неки нови производ у нашу палету и да полако повећавамо производњу. И да уживамо у раду и плодовима тог рада - закључује Јелена Алексић.

Ж. Балабан