PORODICA ALEKSIĆ IZ ZRENJANINA PODIGLA VOĆARSKU PROIZVODNJU NA VIŠI NIVO PRERADE Sušeno voće sve traženije PREZAUZETI, ALI ZADOVOLJNI

Iako su po struci saobraćajni inženjeri, supružnici Aleksić su odlučili da se bave voćarskom proizvodnjom.

- Oboje volimo prirodu, uživamo u domaćim proizvodima i zdravoj hrani i trudimo se da živimo što je moguće zdravije. To nas je, kada smo razmišljali o tome čime da se bavimo, opredelilo za voćarstvo - priča Jelena Aleksić.

U proizvodnju su krenuli od nule. Sada imaju voćnjake sa šljivom, kajsijom, kruškom, dunjom i višnjom.

- U porodici mog supruga deda je voleo voćarstvo i tu ljubav preneo na unuka, ali mi smo počeli od nule. Kupovali smo zemlju, sadili voćnjake i započinjali proizvodnju - nastavlja Jelena. - U početku smo, jedan kratak period, prodavali sveže voće, ali vrlo brzo smo kupili mašinu za sušenje i počeli smo da ga sušimo. Trudimo se da preradimo voće iz naših voćnjaka, jedino moramo da dokupimo deo jabuka i tikvica. Sušimo jabuku, tikvicu i krušku. Pokušali smo i višnju, jako je lepa, ali nismo uspeli da je finalizujemo, pa je za sada na pauzi - ističe Jelena.

Ove godine u paletu proizvoda uveli su hladno ceđene sokove.

- Sokove cedimo bez dodatnog šećera, aditiva, konzervansa... Trudimo se da ono što proizvedemo bude što prirodnije i zdravije – objašnjava naša sagovornica dodajući da je sušeno voće sve traženije. - Ono ima jako široku primenu, dobro je za užinu, za musli, nije kvarljivo, može da stoji dugo… Jednom rečju, idealna je namirnica. I naši kupci su sve više upoznati sa blagodetima sušenog voća, sviđaju im se ukusi.

U voćnjacima i za mašinama Aleksići rade sami, uz pomoć roditelja. Vole da imaju kontrolu nad proizvodnjom i preradom.

- Uopšte nije lako. Imamo dvoje male dece, sezona nam traje cele godine, a kada su pikovi, jedva sve postižemo. Mnogi bi verovatno i odustali, ali mi smo uporni, jako volimo prirodu i posao kojim se bavimo, pa izdržavamo - ističe Jelena.

Svoje proizvode Aleksići prodaju na bazarima, putem interneta i sa kućnog praga. To im je za sada dovoljno. 

- Nismo za velike sisteme i zadovoljni smo ovim načinom plasmana. Proizvodnju finansiramo iz obrta i uz pomoć bankarskih kredita. Učestvovali smo na nekim konkursima, ali ništa od toga. Možda mi nismo bili dovoljno dobri, a možda nismo ni bili ti koji treba da dobiju subvencije. Zato smo se odlučili da se samofinansiramo - naglašava Jelena. 

Planova Aleksići imaju napretek. Ipak, prioritet im je izgradnja destilarije.

- I zbog para i zbog vremena izgradnja destilerije se odužila i sad planiramo da je što pre završimo. Plan nam je svake godine isti - da uvedemo neki novi proizvod u našu paletu i da polako povećavamo proizvodnju. I da uživamo u radu i plodovima tog rada - zaključuje Jelena Aleksić.

Ž. Balaban