ПОРОДИЦА АЛЕКСИЋ ИЗ ЗРЕЊАНИНА ПОДИГЛА ВОЋАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ НА ВИШИ НИВО ПРЕРАДЕ Сушено воће све траженије ПРЕЗАУЗЕТИ, АЛИ ЗАДОВОЉНИ
ЗРЕЊАНИН: Породица Алексић из Зрењанина на свом пољопривредном газдинству бави се воћарством, односно производњом сушеног воћа, хладно цеђених сокова и ракије.
Иако су по струци саобраћајни инжењери, супружници Алексић су одлучили да се баве воћарском производњом.
- Обоје волимо природу, уживамо у домаћим производима и здравој храни и трудимо се да живимо што је могуће здравије. То нас је, када смо размишљали о томе чиме да се бавимо, определило за воћарство - прича Јелена Алексић.
У производњу су кренули од нуле. Сада имају воћњаке са шљивом, кајсијом, крушком, дуњом и вишњом.
- У породици мог супруга деда је волео воћарство и ту љубав пренео на унука, али ми смо почели од нуле. Куповали смо земљу, садили воћњаке и започињали производњу - наставља Јелена. - У почетку смо, један кратак период, продавали свеже воће, али врло брзо смо купили машину за сушење и почели смо да га сушимо. Трудимо се да прерадимо воће из наших воћњака, једино морамо да докупимо део јабука и тиквица. Сушимо јабуку, тиквицу и крушку. Покушали смо и вишњу, јако је лепа, али нисмо успели да је финализујемо, па је за сада на паузи - истиче Јелена.
Ове године у палету производа увели су хладно цеђене сокове.
- Сокове цедимо без додатног шећера, адитива, конзерванса... Трудимо се да оно што произведемо буде што природније и здравије – објашњава наша саговорница додајући да је сушено воће све траженије. - Оно има јако широку примену, добро је за ужину, за мусли, није кварљиво, може да стоји дуго… Једном речју, идеална је намирница. И наши купци су све више упознати са благодетима сушеног воћа, свиђају им се укуси.
У воћњацима и за машинама Алексићи раде сами, уз помоћ родитеља. Воле да имају контролу над производњом и прерадом.
- Уопште није лако. Имамо двоје мале деце, сезона нам траје целе године, а када су пикови, једва све постижемо. Многи би вероватно и одустали, али ми смо упорни, јако волимо природу и посао којим се бавимо, па издржавамо - истиче Јелена.
Своје производе Алексићи продају на базарима, путем интернета и са кућног прага. То им је за сада довољно.
- Нисмо за велике системе и задовољни смо овим начином пласмана. Производњу финансирамо из обрта и уз помоћ банкарских кредита. Учествовали смо на неким конкурсима, али ништа од тога. Можда ми нисмо били довољно добри, а можда нисмо ни били ти који треба да добију субвенције. Зато смо се одлучили да се самофинансирамо - наглашава Јелена.
Планова Алексићи имају напретек. Ипак, приоритет им је изградња дестиларије.
- И због пара и због времена изградња дестилерије се одужила и сад планирамо да је што пре завршимо. План нам је сваке године исти - да уведемо неки нови производ у нашу палету и да полако повећавамо производњу. И да уживамо у раду и плодовима тог рада - закључује Јелена Алексић.
Ж. Балабан