СТАРОГРАДЊА САД МНОГО КОШТА, НАДУВАВА ЦЕНЕ НОВИХ СТАНОВА! Тржиште некретнина у Србији, Елдорадо који има будућност!

Новоградња у Србији доживљава значајне промене у последњих неколико година. Цене некретнина, посебно новоградње, тема су која привлачи велику пажњу купаца и инвеститора у нашој земљи.
У разговору са Стефаном Марковићем, директором продаје сајта за оглашавање некретнина 4зида, сазнајемо више о томе ко купује станове, зашто цене расту и какав је утицај инфраструктуре на развој тржишта.
Фактори који утичу на раст цена некретнина
Како Стефан Марковић објашњава, раст цена некретнина је директно повезан са високим нивоом потражње. Када потражња за становима надмашује понуду, долази до раста цена. Обрнуто, уколико потражња опадне, то може натерати продавце да снизе цене како би поново подстакли интересовање на тржишту.
Он такође додаје да је изазов за продавце који су спремни да спусте цену то што су они обично после купци и то је ланчани процес. Проблем настаје када не могу да пронађу оно што њима треба за новац који имају од потенцијалне продаје и евентуалним додавањем новца.
Станови и куће су најпожељнији типови имовине, јер се у нашем поднебљу некретнине сматрају стабилном и сигурном инвестицијом, посебно у време инфлације.

Просечан власник стана се, када жели да прода своју некретнину, информише о кретању цена на порталима за оглашавање некретнина или код агенција за промет некретнинама. Ту види да на његовој локацији има некретнина са различитим ценама, односно распон по квадрату уме да буде значајно велики иако је некретнина слична ако не и идентична, и има исти степен опремљености. Сходно томе, цене расту знатно бржим темпом него што опадају, осим, наравно, у екстремним ситуацијама.
„Србија је традиционално плодно тло за инвестирање у некретнине,“ истиче Марковић. Станови и куће су најпожељнији типови имовине, јер се у нашем поднебљу некретнине сматрају стабилном и сигурном инвестицијом, посебно у време инфлације.
Ко купује новоградњу у Србији?
Данас су кључни купци новоградње у Србији кеш купци и они који инвестирају ради очувања вредности свог капитала. 
„У Србији је улагање у некретнине и даље најпоузданији облик инвестирања, док су алтернативе попут берзе или криптовалута мање популарне,“ додаје Марковић. Велики део тржишта такође чине ланчане куповине и инвестиционе куповине, где појединци и даље бирају некретнине као сигуран начин да сачувају свој новац од инфлације.
Осим домаћих купаца, интересовање за новоградњу постоји и код страних купаца, међу којима су Руси последњих година постали значајна група. Марковић примећује да су они постали знатно боље информисани и да су многи од њих сада склони да инвестирају у куповину уместо у изнајмљивање, увиђајући предности поседовања некретнине.
Улога инфраструктуре и државних пројеката у расту тржишта некретнина
Развој инфраструктуре у Србији је један од кључних покретача раста тржишта новоградње. „Велики инфраструктурни пројекти као што су Еxпо 2027, изградња нових мостова, модернизација железница и развој Београда на води имају огроман утицај на тржиште некретнина,“ каже Марковић. Ове иницијативе стварају нова тржишта и повећавају потражњу за становима у областима близу нових инфраструктурних тачака.
Марковић додаје да се осим у већим градовима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица) такође бележи раст инвестиција и потражње за некретнинама и у мањим градовима као што су Зрењанин, Краљево и Лесковац, често као резултат отварања нових фабрика или доласка страних компанија. Када инвеститори примете повећање запослености и прихода у одређеном месту, они виде прилику за развој и улажу у нове стамбене пројекте.

Новоградња или староградња: шта је популарније?
У поређењу са старом градњом, новоградња постаје све популарнији избор код купаца, пре свега због погодности и уштеда које нуди. Анализирајући трендове кретања цена оглашених станова на сајту 4зида долазимо до података да су се цене староградње у многим случајевима приближиле ценама новоградње, а када се додају трошкови реновирања, куповина новоградње постаје логичан избор.
Сада је скоро немогуће реновирати стан за мање од 300 евра по квадрату, што може значајно оптеретити буџет купаца. Та цена поприлично зависи од специфичности саме некретнине. На пример, ако имате велики број прозора или више мокрих чворова цена аутоматски скаче по квадрату јер су то скупље ставке.

Марковић објашњава да млађе породице често праве компромис када бирају између новоградње и староградње, зависно од потреба као што су доступност школа и вртића, здравствених установа и других садржаја. Новоградња је у великом броју случајева лоцирана на рубовима градова, где оваква инфраструктура није увек у потпуности развијена.
Што се тиче квалитета саме градње, код новоградње се сада издвајају и они који заиста раде по високим стандардима. Такође, има и пројеката који промовишу зелену градњу, енергетску ефикасност, итд. Истовремено, и даље има „лоw цост“ пројеката који су намењени популацији која није у могућности да конкурише за куповину квалитетније грађених пројеката.
Трендови у продаји земљишта након пандемије
Потражња за грађевинским земљиштем и даље постоји, али је ослабила у поређењу са периодом током пандемије, када је продаја плацева била на врхунцу. Данас постоји интересовање за куповину земљишта, али је то углавном фокусирано на атрактивне локације попут Космаја, као и обала Дунава у Борчи и Овчи.
Новоградња у Србији остаје у фокусу купаца, посебно због стабилне потражње и високих цена староградње које додатно мотивишу купце да бирају новоизграђене станове. Инфраструктура и државне иницијативе, као што су Еxпо 2027 и Београд на води, такође пружају значајан подстицај расту тржишта некретнина.
Са овим трендовима и инвестицијама, очекује се да ће тржиште новоградње остати атрактивно у наредним годинама.