STAROGRADNJA SAD MNOGO KOŠTA, NADUVAVA CENE NOVIH STANOVA! Tržište nekretnina u Srbiji, Eldorado koji ima budućnost!

Novogradnja u Srbiji doživljava značajne promene u poslednjih nekoliko godina. Cene nekretnina, posebno novogradnje, tema su koja privlači veliku pažnju kupaca i investitora u našoj zemlji.
U razgovoru sa Stefanom Markovićem, direktorom prodaje sajta za oglašavanje nekretnina 4zida, saznajemo više o tome ko kupuje stanove, zašto cene rastu i kakav je uticaj infrastrukture na razvoj tržišta.
Faktori koji utiču na rast cena nekretnina
Kako Stefan Marković objašnjava, rast cena nekretnina je direktno povezan sa visokim nivoom potražnje. Kada potražnja za stanovima nadmašuje ponudu, dolazi do rasta cena. Obrnuto, ukoliko potražnja opadne, to može naterati prodavce da snize cene kako bi ponovo podstakli interesovanje na tržištu.
On takođe dodaje da je izazov za prodavce koji su spremni da spuste cenu to što su oni obično posle kupci i to je lančani proces. Problem nastaje kada ne mogu da pronađu ono što njima treba za novac koji imaju od potencijalne prodaje i eventualnim dodavanjem novca.
Stanovi i kuće su najpoželjniji tipovi imovine, jer se u našem podneblju nekretnine smatraju stabilnom i sigurnom investicijom, posebno u vreme inflacije.

Prosečan vlasnik stana se, kada želi da proda svoju nekretninu, informiše o kretanju cena na portalima za oglašavanje nekretnina ili kod agencija za promet nekretninama. Tu vidi da na njegovoj lokaciji ima nekretnina sa različitim cenama, odnosno raspon po kvadratu ume da bude značajno veliki iako je nekretnina slična ako ne i identična, i ima isti stepen opremljenosti. Shodno tome, cene rastu znatno bržim tempom nego što opadaju, osim, naravno, u ekstremnim situacijama.
„Srbija je tradicionalno plodno tlo za investiranje u nekretnine,“ ističe Marković. Stanovi i kuće su najpoželjniji tipovi imovine, jer se u našem podneblju nekretnine smatraju stabilnom i sigurnom investicijom, posebno u vreme inflacije.
Ko kupuje novogradnju u Srbiji?
Danas su ključni kupci novogradnje u Srbiji keš kupci i oni koji investiraju radi očuvanja vrednosti svog kapitala. 
„U Srbiji je ulaganje u nekretnine i dalje najpouzdaniji oblik investiranja, dok su alternative poput berze ili kriptovaluta manje popularne,“ dodaje Marković. Veliki deo tržišta takođe čine lančane kupovine i investicione kupovine, gde pojedinci i dalje biraju nekretnine kao siguran način da sačuvaju svoj novac od inflacije.
Osim domaćih kupaca, interesovanje za novogradnju postoji i kod stranih kupaca, među kojima su Rusi poslednjih godina postali značajna grupa. Marković primećuje da su oni postali znatno bolje informisani i da su mnogi od njih sada skloni da investiraju u kupovinu umesto u iznajmljivanje, uviđajući prednosti posedovanja nekretnine.
Uloga infrastrukture i državnih projekata u rastu tržišta nekretnina
Razvoj infrastrukture u Srbiji je jedan od ključnih pokretača rasta tržišta novogradnje. „Veliki infrastrukturni projekti kao što su Expo 2027, izgradnja novih mostova, modernizacija železnica i razvoj Beograda na vodi imaju ogroman uticaj na tržište nekretnina,“ kaže Marković. Ove inicijative stvaraju nova tržišta i povećavaju potražnju za stanovima u oblastima blizu novih infrastrukturnih tačaka.
Marković dodaje da se osim u većim gradovima u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica) takođe beleži rast investicija i potražnje za nekretninama i u manjim gradovima kao što su Zrenjanin, Kraljevo i Leskovac, često kao rezultat otvaranja novih fabrika ili dolaska stranih kompanija. Kada investitori primete povećanje zaposlenosti i prihoda u određenom mestu, oni vide priliku za razvoj i ulažu u nove stambene projekte.

Novogradnja ili starogradnja: šta je popularnije?
U poređenju sa starom gradnjom, novogradnja postaje sve popularniji izbor kod kupaca, pre svega zbog pogodnosti i ušteda koje nudi. Analizirajući trendove kretanja cena oglašenih stanova na sajtu 4zida dolazimo do podataka da su se cene starogradnje u mnogim slučajevima približile cenama novogradnje, a kada se dodaju troškovi renoviranja, kupovina novogradnje postaje logičan izbor.
Sada je skoro nemoguće renovirati stan za manje od 300 evra po kvadratu, što može značajno opteretiti budžet kupaca. Ta cena poprilično zavisi od specifičnosti same nekretnine. Na primer, ako imate veliki broj prozora ili više mokrih čvorova cena automatski skače po kvadratu jer su to skuplje stavke.

Marković objašnjava da mlađe porodice često prave kompromis kada biraju između novogradnje i starogradnje, zavisno od potreba kao što su dostupnost škola i vrtića, zdravstvenih ustanova i drugih sadržaja. Novogradnja je u velikom broju slučajeva locirana na rubovima gradova, gde ovakva infrastruktura nije uvek u potpunosti razvijena.
Što se tiče kvaliteta same gradnje, kod novogradnje se sada izdvajaju i oni koji zaista rade po visokim standardima. Takođe, ima i projekata koji promovišu zelenu gradnju, energetsku efikasnost, itd. Istovremeno, i dalje ima „low cost“ projekata koji su namenjeni populaciji koja nije u mogućnosti da konkuriše za kupovinu kvalitetnije građenih projekata.
Trendovi u prodaji zemljišta nakon pandemije
Potražnja za građevinskim zemljištem i dalje postoji, ali je oslabila u poređenju sa periodom tokom pandemije, kada je prodaja placeva bila na vrhuncu. Danas postoji interesovanje za kupovinu zemljišta, ali je to uglavnom fokusirano na atraktivne lokacije poput Kosmaja, kao i obala Dunava u Borči i Ovči.
Novogradnja u Srbiji ostaje u fokusu kupaca, posebno zbog stabilne potražnje i visokih cena starogradnje koje dodatno motivišu kupce da biraju novoizgrađene stanove. Infrastruktura i državne inicijative, kao što su Expo 2027 i Beograd na vodi, takođe pružaju značajan podsticaj rastu tržišta nekretnina.
Sa ovim trendovima i investicijama, očekuje se da će tržište novogradnje ostati atraktivno u narednim godinama.