КАКО ДА ПРОДУЖИТЕ БРОЈ ДАНА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА Адвокат објашњава ОВАКО СЕ ТО РАДИ
Годишњи одмор је веома битна тема за већину запослених, а многи су збуњени чињеницом да се његов број дана разликује од фирме до фирме. Адвокат Зоран Крнета испричао како долази до наведене разлике.
Закон о раду наводи да “у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду”.
Адвокат је објаснио да ли послодавци морају да дају запосленима додатне дане одмора поред 20 радних дана који су законом одређени као минимум.
– Моје тумачење је да је минимални законски период од 20 дана годишњег одмора неопходно допунити са додатним данима кад испуните неки критеријум. Закон о раду каже да се дужина годишњег одмора утврђује тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу одређених критеријума. Закон практично, ако га језички тумачимо, није оставио слободу послодавцима да одлуче да ли ће или не увећати број дана одмора изнад законског минимума него је предвидео да се уреде разлози, односно критеријуми да се запосленом омогуће додатни дани одмора – започео је адвокат Зоран Крнета.
Истакао је да у пракси добар део послодаваца даје само тај минимум од 20 радних дана и да инспекција рада и суд прихватају такав став, пише Мондо.
Критеријуми за додатне дане одмора
Саговорник је објаснио које критеријуме углавном постављају послодавци као би запосленима дали додатне дане одмора.
– Додатни дани се најчешће дају на године стажа, укупне или код тог послодавца, на степен стручне спреме, допринос на раду, на број деце и слично. Послодавац може да омогући додатне дане за одмор и на основу тога колико је неко радно место захтевно. Примера ради, ако неко радно место са собом носи повећани ризик од повређивања и професионалне болести, послодавац запосленом може да одобри додатне дане одмора – казао је адвокат.
Додао је да се послодавцу оставља могућност да сам одреди колико ће дати додатних дана одмора за сваки од критеријума који је поставио.
– У пракси се за сваки од критеријума најчешће одобрава по један дан. Додатни дани за стручну спрему остају исти, а на пример, за стаж се мењају, односно повећавају се са годинама стажа – закључио је разговор адвокат Зоран Крнета.
