ПОВРТАРИ ИЗ МОЛА МЕЂУСОБНО СЕ ПОМАЖУ Ко почиње, нека затвори очи и крене
Свако ко има макар малу башту у којој узгаја нешто поврћа или воћа члан је Удружења повртара „Мол”, па тако ова организација окупља око 50 домаћинстава.
Према речима члана Кароља Гордоша, Молци највише узгајају шаргарепу, зелен, парадајз, паприку, тикву...
– Свако од нас има „своју” пијацу, односно место у ком редовно продаје оно што произведе, па нас има и у Бечеју, Темерину, Новом Саду, Ади – вели Гордош. – Нисмо конкуренција једни другима, више се трудимо да се помажемо. Кад нешто немам, мењам, добијем или купим.
Међутим, ма колико се трудили да се међусобно подржавају, повртари успевају само ако су наставили „разрађену” традицију.
– Ко тек хоће да почне овим да се бави, боље да буде месар него пољопривредник, јер нико још није бацио кобасице. А знамо примере да су неки и мркву и купус преорали. Много мора да се ради, а ништа није загарантовано. Тако да ко баш хоће да почне, нека затвори очи и крене. И овако нисмо сигурни ни данас ни сутра шта ћемо постићи, по ценама – прича наш саговорник, који је у повртарству већ 25 година и бави се пластеничком производњом на 3.000 квадрата, истичући да ништа не прскају.
Они који узгајају на отвореном, и то на њивама, у зависности од тога у ком делу молског атара повртаре, производе поврће различитог укуса, због чега Молци воле да истакну да није иста супа од шаргарепе из рита или „горњег” атара.
– Око 70 одсто земље нам је прва класа, али има и пете-шесте. Међутим, ми ништа од поврћа не бацамо. Ако се нешто и не прода, заврши у зимници – напомиње Гордош.
Текст и фото: Л. Радловачки