POVRTARI IZ MOLA MEĐUSOBNO SE POMAŽU Ko počinje, neka zatvori oči i krene
Svako ko ima makar malu baštu u kojoj uzgaja nešto povrća ili voća član je Udruženja povrtara „Mol”, pa tako ova organizacija okuplja oko 50 domaćinstava.
Prema rečima člana Karolja Gordoša, Molci najviše uzgajaju šargarepu, zelen, paradajz, papriku, tikvu...
– Svako od nas ima „svoju” pijacu, odnosno mesto u kom redovno prodaje ono što proizvede, pa nas ima i u Bečeju, Temerinu, Novom Sadu, Adi – veli Gordoš. – Nismo konkurencija jedni drugima, više se trudimo da se pomažemo. Kad nešto nemam, menjam, dobijem ili kupim.
Međutim, ma koliko se trudili da se međusobno podržavaju, povrtari uspevaju samo ako su nastavili „razrađenu” tradiciju.
– Ko tek hoće da počne ovim da se bavi, bolje da bude mesar nego poljoprivrednik, jer niko još nije bacio kobasice. A znamo primere da su neki i mrkvu i kupus preorali. Mnogo mora da se radi, a ništa nije zagarantovano. Tako da ko baš hoće da počne, neka zatvori oči i krene. I ovako nismo sigurni ni danas ni sutra šta ćemo postići, po cenama – priča naš sagovornik, koji je u povrtarstvu već 25 godina i bavi se plasteničkom proizvodnjom na 3.000 kvadrata, ističući da ništa ne prskaju.
Oni koji uzgajaju na otvorenom, i to na njivama, u zavisnosti od toga u kom delu molskog atara povrtare, proizvode povrće različitog ukusa, zbog čega Molci vole da istaknu da nije ista supa od šargarepe iz rita ili „gornjeg” atara.
– Oko 70 odsto zemlje nam je prva klasa, ali ima i pete-šeste. Međutim, mi ništa od povrća ne bacamo. Ako se nešto i ne proda, završi u zimnici – napominje Gordoš.
Tekst i foto: L. Radlovački