ИНАТ, УПОРНОСТ, ЖЕЉА И ЉУБАВ Кључ успеха Сандре Станковић у свету старих заната

Сандра се одувек бавила креативним радом – било је ту и неуспелих пројеката који су завршили у корпи за отпатке, као и оних који су се задржали дуже, али се нису укоренили у њеној визији будућности.

– Иконе које радим су на липовој дасци са листићима злата, раде се јајчаном техником  – објаснила је она за наш лист. – Све чешће се окрећем ка неким другим подлогама јер то мало одступање од устаљених димензија прија мојој енергији и дозвољава мојој машти да се расплине.

Време потребно за израду иконе зависи од много чиниоца – димензија икона, мотива, али и стања Сандриног духа и тела, као и сплета околности. Ипак, она истиче да може у завидном року да наслика икону, али јој у том случају радни дан траје минимално 14 часова.

– Тренутно сам једина запослена у мојој фирми, али имам ћерку Наташу која је мој ученик, мој сурадник и моја вечита инспирација – казала је наша саговорница. – Она је изузетно талентована и већ сад је далеко више напредовала него ја у том периоду. Од мене добија максималну посвећеност и безрезервно јој дајем знање које имам, док она својим природним талентом све то са лакоћом упија.

Како каже, циљ им је да једног дана буду партнерке у послу. И Сандрин син Александар све више се интересује за иконопис, иако је на студијама које немају толико додирних тачака са сликањем.

– Дакле, смеше нам се бурни пословни односи,  типично за српску породицу где се експлозивно смејемо, посвађамо и миримо, а притом волимо и долазимо до заједничких решења – истакла је Сандра Станковић. – Не видим начин да стари занати опстану уколико млади не наставе тиме да се баве. Данас сви желе да раде оно што им одмах доноси новац и зато се опредељују  за послове које не воле, или који су им наметнути.

Како каже, брзо се живи, сви су нестрпљиви, а послови старих заната изискуљу стрпљење, преданост и успех на дуге стазе. Она истиче да и није тако страшно радити било какав плаћен посао, уколико човек има срећу да заволи оно чиме се бави, али да ће у супротном, свих осам сати које проводи на послу који не воли човек бити несрећан.

– Са друге стране, уз мало подршке, ината, много упорности, жеље и љубави, сваки занат је радост коју стално држите у рукама – напомиње наша саговорница. –  Моја мајка је била занатлија, дуго година је успешно имала кројачку радионицу и са поносом могу рећи да ми је та врста предузетништва у венама.

Иначе, Сандра Станковић је до сада урадила више од 3.000 икона и оне се налазе на свим континентима, будући да их прави за православне и католичке цркве  у Србији и све земље света, за манастире, галерије, црквене продавнице и физичка лица. Ипак, као и сваки занат, а нарочито стари и уметнички, иконопис је сам по себи изазован.

–  Најчешћи проблеми су редовна поскупљења репроматеријала и нелојална конкуренција, јер се овим послом баве људи из хобија или као додатну делатност – истакла је она. – Може се рећи да је немогуће обогатити се од овог посла. Држава нам даје субвенције које су веома значајне јер нам помажу, попут инфузије, да се бар на кратко оснажимо, повратимо снагу и добијемо нови налет енергије и воље за радом.

Наша саговорница објашњава да постоје и други начини како би стари занати опстали, те предлаже да се омогуће кредити са нижом каматном стопом не само за пословање него и за личне потребе.

– Најчешће смо као паушалци лимитирани одређеним износом који је врло мали и недовољан за веће подухвате  – напомиње Сандра. – Било би корисно да постоји сајт на нивоу Србије где би се промовисали предузетници који се баве старим и уметничким занатима, што би била корисна реклама и на тај начин бисмо допрли до већег броја купаца.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.