РЕЗОН: Лове, а уловљени

Како сам знао шта је иза литијумских протеста? Како сам знао да се буне да би литијум сачували за себе? Зашто од пролећа 2022. тврдим да протести помажу Србији и Вучићу? Откуд ми идеја да ће седница Скупштине Србије, којој се опозиција толико радује, више корисити њему него него њима? Вредност неке радње не треба процењивати на основу њених спољашњих намера, већ на основу суштинских учинака. Слепи анимозитет није најбољи савезник. У мраку искључивости не види се даље од носа. Заслепљен човек не примећује очигледно и тако остварује ефекат које није намеравао. Корист коју Србија има од протеста није израсла из намере опозиције да јој помогне, већ из штете коју су намеравали да јој нанесу. Надајући се користи за себе. 

Шта заиста доноси њихова побуна? Пошто тврде да ће почети да живе тек оног дана кад Србија уђе у Европску унију, нелогично је да буду против пројекта иза ког стоји Европска унија, и Немачка. И посредно Америка, коју обожавају више него Србију. Зашто Немачка? И зашто Америка? Америци је важно да Немачка остане енергетски независна од Русије. А да би била независна Немачкој су потребни енергенти које нема. Због тога је и изазвала Први светски рат сматрајући да ресурси и колоније нису добро распоређени. Да Енглези, Французи, Холанђани, Белгијанци и Руси имају превише, и да треба другачије распоредити експлоатацију богатстава. Пошто је била губитник у оба рата, након којих је моћ прерасподељена међу победницима, Немачка је остала без природних ресурса. Због рата у Украјини, остала је без јефтиног руског гаса, и њена једина шанса за развој јесте литијум. А Србија га има. Наш литијум је Немачкој сламка спаса. И зато је он наша карта за брзи развој. У позицији смо да испослујемо боље услове него икад пре, или касније. Њима је потребан сада. Они немају други избор.

Да сам у праву сведочи и чињеница да су сви борци против литијума с одушевљењем дочекали потписивање споразума о сарадњи са Сједињеним Америчким Државама у области енергетике и минерала. Славодобитно су објавили и објаснили да би то помогло да се Србија ослободи руског утицаја. Не браним Русију. Нити навијам за Америку. Ко год нуди повољне услове, с њим треба сарађивати. 

У међувремену, народ се опаметио и схватио  да је боље имати него немати.  Од антилитијумских протеста штету ће имати само опозиција. И што их више буду радикализовали,  њихов рејтинг биваће све мањи. Власт навија за то. И да седница о литијуму потраје што дуже. То је добро и за Србију јер се може искористити да се у преговорима са Немачком, ЕУ, Америком и Рио Тинтом испослују најбољи услови за грађане Лознице, и целог лозничко-шабачког краја

Још пре месец дана, 17. августа, написао сам да се опозиција бори да литијум сачува за себе. Да је већина њихових замерки срачуната на површност грађана. Рекао сам да побуна није до краја истинита. Нити искрена. Да је у питању чист спин. Да је врло очигледно шта раде. Литијум, који су 12 година, док су били на власти, нудили странцима и омогућили им истраживања, остао је њихова непрежаљена прилика. И зато желе да се ископавање онемогући сада, како би могло да се покрене кад они, једног замишљеног дана дођу на власт. Да зато тврде да минералне ресурсе не треба експлоатисати докле год је СНС на власти, него тек кад Србија уђе у Европску унију. 

Цитираћу самог себе - моћ речи је чудесна. У речима су скривене стварне, а још више скривене намере. Речи откривају и оно што онај ко их изговара жели да сакрије. У подтексту опозиционе политике стоји уверење да СНС нема капацитет да Србију уведе у Европску унију, а да је њима рођењем дата привилегија изврсности да одређују шта је и када за Србију добро, а шта није. Приватно свако од њих верује да је литијум економски добар потенцијал, као што је био и пре 12 година, док су били на власти. И да би биo добар опет, оног тренутка кад би се улоге замениле. Кад би којим чудом они уместо СНС-а постали власт, литијум би, за тили час, од највећег отрова еволуирао у највећу развојну шансу Србије. 
О неискрености и непланираним ефектима њихове борбе писао сам и 19. јула. Тада сам објаснио да леволиберални, западно оријентисани еколози помажу Путину и Русији да нафту користи као економско оружје против Запада. Не помажу они Русима директно, већ због одсуства политичке памети. Ниједна геостратешка радња не може се посматрати изоловано и независно. Литијум је једнима спас, другима штета. Русија је једина земља којој не одговара да се ископава литијум у Србији. То јој даје прилику, да за пет, шест, или 10 година поново постане главни снабдевач Немачке и Европске уније нафтом и гасом.  

Уредник једног новог нискотиражног недељника, пише и прича како је развој Србије илузија, да Немачкој не треба српски литијум. Да нам не требају нове инвестиције, све док бивша власт поново не дође на власт. Ствар је у томе што кад буду на власти државу виде као банкомат из ког могу да напуне своје џепове, а грађане отерају у потпуну беду.
У међувремену, народ се опаметио и схватио да је боље имати него немати. Од антилитијумских протеста штету ће имати само опозиција. И што их више буду радикализовали, њихов рејтинг биваће све мањи. Власт навија за то. И да седница о литијуму потраје што дуже. 

То није добро само за власт. То је добро и за Србију јер се може искористити да се у преговорима са Немачком, ЕУ, Америком и Рио Тинтом испослују најбољи услови за грађане Лознице, и целог лозничко-шабачког краја. Да добију и паре и екологију. И то је корист за Вучића и СНС, о којој опозиција не размиљша. Власт ће лако моћи да докаже грађанима да је заслужна за раст њиховог животног стандарда, и да их подсети да је опозиција била против тога. Не требају Вучићу агенције за рејтинг, нити сопствене кампање. Опозиција ради њему у корист. Мудри цар Соломон рече, ко непромишљено поступа пропада! Или Момчило Настасијевић - лове, а уловљени!

Mилорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу