REZON: Love, a ulovljeni

Kako sam znao šta je iza litijumskih protesta? Kako sam znao da se bune da bi litijum sačuvali za sebe? Zašto od proleća 2022. tvrdim da protesti pomažu Srbiji i Vučiću? Otkud mi ideja da će sednica Skupštine Srbije, kojoj se opozicija toliko raduje, više korisiti njemu nego nego njima? Vrednost neke radnje ne treba procenjivati na osnovu njenih spoljašnjih namera, već na osnovu suštinskih učinaka. Slepi animozitet nije najbolji saveznik. U mraku isključivosti ne vidi se dalje od nosa. Zaslepljen čovek ne primećuje očigledno i tako ostvaruje efekat koje nije nameravao. Korist koju Srbija ima od protesta nije izrasla iz namere opozicije da joj pomogne, već iz štete koju su nameravali da joj nanesu. Nadajući se koristi za sebe. 

Šta zaista donosi njihova pobuna? Pošto tvrde da će početi da žive tek onog dana kad Srbija uđe u Evropsku uniju, nelogično je da budu protiv projekta iza kog stoji Evropska unija, i Nemačka. I posredno Amerika, koju obožavaju više nego Srbiju. Zašto Nemačka? I zašto Amerika? Americi je važno da Nemačka ostane energetski nezavisna od Rusije. A da bi bila nezavisna Nemačkoj su potrebni energenti koje nema. Zbog toga je i izazvala Prvi svetski rat smatrajući da resursi i kolonije nisu dobro raspoređeni. Da Englezi, Francuzi, Holanđani, Belgijanci i Rusi imaju previše, i da treba drugačije rasporediti eksploataciju bogatstava. Pošto je bila gubitnik u oba rata, nakon kojih je moć preraspodeljena među pobednicima, Nemačka je ostala bez prirodnih resursa. Zbog rata u Ukrajini, ostala je bez jeftinog ruskog gasa, i njena jedina šansa za razvoj jeste litijum. A Srbija ga ima. Naš litijum je Nemačkoj slamka spasa. I zato je on naša karta za brzi razvoj. U poziciji smo da isposlujemo bolje uslove nego ikad pre, ili kasnije. Njima je potreban sada. Oni nemaju drugi izbor.

Da sam u pravu svedoči i činjenica da su svi borci protiv litijuma s oduševljenjem dočekali potpisivanje sporazuma o saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti energetike i minerala. Slavodobitno su objavili i objasnili da bi to pomoglo da se Srbija oslobodi ruskog uticaja. Ne branim Rusiju. Niti navijam za Ameriku. Ko god nudi povoljne uslove, s njim treba sarađivati. 

U međuvremenu, narod se opametio i shvatio  da je bolje imati nego nemati.  Od antilitijumskih protesta štetu će imati samo opozicija. I što ih više budu radikalizovali,  njihov rejting bivaće sve manji. Vlast navija za to. I da sednica o litijumu potraje što duže. To je dobro i za Srbiju jer se može iskoristiti da se u pregovorima sa Nemačkom, EU, Amerikom i Rio Tintom isposluju najbolji uslovi za građane Loznice, i celog lozničko-šabačkog kraja

Još pre mesec dana, 17. avgusta, napisao sam da se opozicija bori da litijum sačuva za sebe. Da je većina njihovih zamerki sračunata na površnost građana. Rekao sam da pobuna nije do kraja istinita. Niti iskrena. Da je u pitanju čist spin. Da je vrlo očigledno šta rade. Litijum, koji su 12 godina, dok su bili na vlasti, nudili strancima i omogućili im istraživanja, ostao je njihova neprežaljena prilika. I zato žele da se iskopavanje onemogući sada, kako bi moglo da se pokrene kad oni, jednog zamišljenog dana dođu na vlast. Da zato tvrde da mineralne resurse ne treba eksploatisati dokle god je SNS na vlasti, nego tek kad Srbija uđe u Evropsku uniju. 

Citiraću samog sebe - moć reči je čudesna. U rečima su skrivene stvarne, a još više skrivene namere. Reči otkrivaju i ono što onaj ko ih izgovara želi da sakrije. U podtekstu opozicione politike stoji uverenje da SNS nema kapacitet da Srbiju uvede u Evropsku uniju, a da je njima rođenjem data privilegija izvrsnosti da određuju šta je i kada za Srbiju dobro, a šta nije. Privatno svako od njih veruje da je litijum ekonomski dobar potencijal, kao što je bio i pre 12 godina, dok su bili na vlasti. I da bi bio dobar opet, onog trenutka kad bi se uloge zamenile. Kad bi kojim čudom oni umesto SNS-a postali vlast, litijum bi, za tili čas, od najvećeg otrova evoluirao u najveću razvojnu šansu Srbije. 
O neiskrenosti i neplaniranim efektima njihove borbe pisao sam i 19. jula. Tada sam objasnio da levoliberalni, zapadno orijentisani ekolozi pomažu Putinu i Rusiji da naftu koristi kao ekonomsko oružje protiv Zapada. Ne pomažu oni Rusima direktno, već zbog odsustva političke pameti. Nijedna geostrateška radnja ne može se posmatrati izolovano i nezavisno. Litijum je jednima spas, drugima šteta. Rusija je jedina zemlja kojoj ne odgovara da se iskopava litijum u Srbiji. To joj daje priliku, da za pet, šest, ili 10 godina ponovo postane glavni snabdevač Nemačke i Evropske unije naftom i gasom.  

Urednik jednog novog niskotiražnog nedeljnika, piše i priča kako je razvoj Srbije iluzija, da Nemačkoj ne treba srpski litijum. Da nam ne trebaju nove investicije, sve dok bivša vlast ponovo ne dođe na vlast. Stvar je u tome što kad budu na vlasti državu vide kao bankomat iz kog mogu da napune svoje džepove, a građane oteraju u potpunu bedu.
U međuvremenu, narod se opametio i shvatio da je bolje imati nego nemati. Od antilitijumskih protesta štetu će imati samo opozicija. I što ih više budu radikalizovali, njihov rejting bivaće sve manji. Vlast navija za to. I da sednica o litijumu potraje što duže. 

To nije dobro samo za vlast. To je dobro i za Srbiju jer se može iskoristiti da se u pregovorima sa Nemačkom, EU, Amerikom i Rio Tintom isposluju najbolji uslovi za građane Loznice, i celog lozničko-šabačkog kraja. Da dobiju i pare i ekologiju. I to je korist za Vučića i SNS, o kojoj opozicija ne razmiljša. Vlast će lako moći da dokaže građanima da je zaslužna za rast njihovog životnog standarda, i da ih podseti da je opozicija bila protiv toga. Ne trebaju Vučiću agencije za rejting, niti sopstvene kampanje. Opozicija radi njemu u korist. Mudri car Solomon reče, ko nepromišljeno postupa propada! Ili Momčilo Nastasijević - love, a ulovljeni!

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću