НОВИ ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР РУКОМЕТНОГ САВЕЗА СРБИЈЕ ИВАН МИЛИВОЈЕВИЋ:”Време је да српски рукомет вратимо на стазе успеха”

"Када сам долазио овде и када сам одлучио да се прихватим ових обавеза знао сам да ме чека тежак задатак. Иза нас је турбулентан период који рукомету није донео ништа добро. Жеља ми је да будем фактор помирења који ће да се издигне изнад ове ситуације и да уједини рукометну Србију. Време је да коначно почнемо да се бавимо стварима којима треба да се бавимо, а то је да репрезентација буде на нивоу на ком треба, али и да се свеобухватно подигне рукомет у Србији. Светло није угашено, али је алармантно. Клубови нам се гасе из године у годину и тиме под хитно морамо стратешки да се позабавимо", каже за сајт РСС Иван манојловић, нови генерални секретар, а бивши директор Супер Б лиге.

Више од 50 клубова мање је ове године пријављено за лигашка такмичења у односу на 2020. годину. Како зауставити тај негативан тренд?

”Приоритетни задатак ми је да оформим тим људи који ће бити присутан на терену, који ће сваког дана радити на развоју рукомета јер желимо да унапредимо наш спорт у наредном периоду. Да један Прибој буде рукометни центар, да вратимо Црвенку тамо где јој је и место, да Каћ поново буде епицентар рукомета, да новооформљени клуб у Нишу испуни свој потенцијал јер када заживи Прибој живеће и Пријепоље, Нова Варош и околни градови. Уз Црвенку и Каћ унапредиће се Кикинда. Ниш ће позитивно утицати на рукомет на југу Србије. Сви ти центри треба позитивно да утичу на своје окружење. Рекација савеза је изостала приликом проблема у којем се нашао ”Спартак” из Суботице који је некада играо СЕХА лигу. Недопустиво је да такав клуб наступа у Бајмоку и да изгуби термине у свом граду.”

Задатак није ни мало лак и захтеваће период адаптације и примарно детаљне анализе.

”Превасходно желим да се упознам са стањем у РСС, ја јесам човек из рукомета са искуством од преко две деценије, али сада могу да видим стање са ове друге стране. Својим знањем и подршком коју имам од чланова УО РСС ћу дати све од себе да вратимо рукомет тамо где му је и место. Ипак, као појединац мало тога могу да урадим, али са тимом људи који дели исти циљ и мисију је то и те како могуће.”

Позитивна реакција рукометне Србије - додатна обавеза.

”Током своје каријере кренуо сам од самог ”бетона” са Радничким који сам довео до СЕХА лиге, затим лопте за титулу. То ме је препоручило за позицију директора Супер Б лиге коју сам обављао пуних осам година. Однос који сам развио са својим сарадницима је био прво пријатељски, па тек онда пословни и зато смо и имали реазултате. Све то верујем да је учинило да честитке стижу са свих страна, чак и од људи са којима сам можда изгубио контакт, али који нису заборавили на заједнички рад током година. За мене је то највећи комплимент, али и обавеза.”

Омасовљење рукомета, један од стратешких циљева. Како да све више деце примарно изабере наш спорт?

”Мислим да је једна од бољих ствари која се десила у последњих неколико година што је оформљен Спортски сектор РСС. Људи који су део овог тима свој посао раде изузетно добро. Међутим, тек очекујем да се резултати њиховог рада виде. Управо са њима желим да окупим шири број људи који чине еминентни стручаци, представници струковних организација и бивших спортиста и спортискиња и да кренемо од вртића преко школа да радимо на развоју рукомета. База нам је све мања и то мора да се мења јер се директно одражава на сениорски рукомет. Једно без другог не може.”

Какви су планови на пољу рукометне дипломатије, да ли ћемо поново видети неко рукометно међународно првенство у нашој земљи?

”Уз људе као што је Божидар Ђурковић који је председник Такмичарске комисије ЕХФ и члан ИХФ и уз велики број спортских радника признатих на међународној сцени Србија није губила свој положај у кровним рукометним институцијама, али је сигурно да се и на томе мора додатно радити. Већ у понедељак крећемо са прикупљањем документације за апликацију за женско Европско првенство 2030. године. Уколико се укаже прилика да се негде позиционирамо и раније, сигурно ћемо то искористити. Осим што ће то унапредити положај РСС, то је и приход како за наш рукомет, тако и државу Србију. Присетимо се само да су садашње просторије РСС купљене од новца зарађеним организацијом првенстава 2012. и 2013. године. Нису остале само медаље иза тог успешног периода.”

Како нови генерални секретар жели да Рукометни савез изгледа после његове ере?

”Да ли овде био месец дана, шест месеци или пет година жеља ми је да стање буде боље него што сам га ја сада затекао. Ово што ме је сачекало није добро. Затекао сам РСС који не зна где је пехар са ОИ 1984. године, где је једна од најлепших трофејних сала у Европи претворена у магацин. Желим да нормативно оставим Савез да буде уређенији него што јесте, да радна заједница буде боља него што јесте и да сви запослени почевши од мене раде у интересу клубова, а не клубови у интересу нас.”

У наредном периоду очекује се расплет ситуације на пољу селектора мушке сениорске репрезнтације, припреме за женско ЕП у Аустрији, Мађарској и Швајцарској, као и серија састанака са струковним организацијама РСС и потенцијалним удружењима клубова јер је став новог руководства да лиге не треба да води Рукометни савез Србије већ заједнице клубова.