Иван Миливојевић одговорио Милану Ђукићу

У разговору за наш лист први човек АРКУС-а Милан Ђукић поставио је питање да ли лигом треба да управља Управни однор RSS или клубови. Том приликом је, између осталог, рекао: „Ако ће то да ради УО, онда на челу те организације треба да седи председник RSS Божидар Ђурковић или директор Б Суперлиге Иван Миливојевић. Онда изабрани органи клубова не треба да постоје и лига треба да се врати у оквире Савеза...  Ако смо анулирали сезону, по чему је то Раднички из Крагујевца најважнији и да се читав проблем врти око њега, односно око тога да ли ће ући у Суперлигу или не. Осим ако не треба да задовољимо интересе Ивана Миливојевића из Централне Србије“.

Директору Б Суперлиге Миливојевићу засметале су одређене Ђукићеве инсинуације на његов рачун и активности које спроводи у оквиру рукомета.

– Изузетно поштујем све оно што је Милан Ђукић урадио као дугогодишњи рукометни радник. Резултати које постиже Војводина, од када је он на њеном челу, то најбоље показују. Међутим, као директор Б суперлигаша морам да укажем на чињеницу да је УО RSS донео Одлуку о броју лига и броју клубова. Том одлуком клубовима свих рангова такмичења дата је могућност да се пријаве за бараж како би изборили пласман у виши ранг такмичења – рекао је Миливојевић.

Према његовим речима, није Раднички из Крагујевца, који је апострофирао Ђукић, једини клуб који може да искористи указану шансу.

– Сви клубови то могу да остваре који организационо, спортски, инфраструктурно и на друге начине испуњавају услове да заиграју у највишем рангу. До данашњег дана, према мојим информацијама, више од 30 клубова, у обе конкуренције, је изразило жељу да учествује у баражу за попуну свих лига. Међу њима је половина клубова са подручја Војводине: Југовић из Каћа, Црвенка, Славија из Новог Сада, Херцеговац из Гајдобре, Срем из Сремске Митровице, Банатски Карловац, Рума, Металац из Футога... Јасно се види да се прича не врти око крагујевачког Радничког, нити око Рукометног савеза Централне Србије. Сви имају по?еднака права и могућности да на терену, као једином меродавном, покушају да остваре своје циљеве и амбиције.

Миливојевић зе запитао на основу чега Милан Ђукић закључује да би у евенутуалном баражу Раднички успео да оствари пласман у Суперлигу!

– То време је иза нас када су се унапред знали победници такмичења и ово је борба да се оно више никада на врати на рукометну сцену Србије. Настојање да се изнађе најбоље и најправичније решење Милан Ђукић види као тежњу да остварим личне интересе. Не наводи у чему се огледају тобоже ти моји лични интереси и при томе (не)свесно занемарује чињеницу да су, у периоду у којем сам на челу Б Суперлиге, сви клубови искључиво  на терену остваривали такмичарски циљ.

Он је подсетио на чињеницу и да се Раднички и током прошле сезоне борио за пласман у Суперлигу, на терену то није успео да оствари, што је у супротности са тиме да се евенутално овај клуб везује уз њега, кроз призму неког повлашћеног положаја. Сви клубови који чине Супер Б лигу, рекао је Миливојевић, од самог старта су били у равноправном положају и тако ће остати све док буде обављао функцију директора лиге, а верује и касније.

– Увек сам се залагао да рад на тренинзима и рукометни терен буду једино и истинско мерило целокупне успешности једног клуба. Управо у смислу подизања квалитета, сматрам да је прави потез да се омогући клубовима којим имају услове да напредују. Зар има нешто лоше у томе да се освајач Čеlеny купа Југовић врати у друштво најбољих, или рецимо да млади рукометаши Црвенке заиграју у тренутно најјачој конкуренцији у нашој земљи? То би отворило врата афирмацији рукомета у местима попут Инђије, Банатског Карловца, Сремске Митровице, Ковина, Аде, Дебељаче...

Миливојевић у овоме препознаје интерес целокупног рукомета и претпоставља да у сваком сагледавању они који то чине полазе од самих себе.

– Полазне основе и углови гледања се свакако разликују, али и о томе се може на широко дебатовати, што сигурно да није у толикој мери за новинске ступце, као ни изношење паушалних оцена у циљу задовољавања властитих сујета, вероватно проистеклих из немогућности да се „под шапу“ стави целокупно функционисање рукомета у Србији – истакао је Иван Миливојевић.

Ј. Галић