БАЛКАНСКА СМОТРА МЛАДИХ СТРИП АУТОРА, 28-30. ЈУН, ЛЕСКОВАЦ Најбољи у региону, најмасовнији на свету

И ове године програм је изузетно богат и атрактиван - готово 30 активности које ће се одвијати у просторијама Лесковачког културног центра, Народног Музеја и Народне библиотеке „Радоје Домановић”. Фестивал је и ове године поставио рекорд у бројности са 3121 учесником из 83 земље света са 6 континената. Балканска смотра је prеthodni рекорд у бројности излагача поставила 2022. године са 3046 учесника из 82 државе, што је потврдио и један од најуваженијих светских експерата за девету уметност и аутора књиге “1001 стрип који морате прочитати пре смрти”, Пол Гравет. 

Уз помоћ Града Лесковца и Министарства културе Србије, који су ове године подржали манифестацију, на фестивалу се одржава пет интернационалних изложби. У Лесковачком културном центру од ове године креће циклус изложби “Балканс’ Бест” (Најбоље са Балкана), у којем се представља стваралаштво неких од најбољих стрип аутора са ових простора. Ове године Балканска смотра има част да угости прослављене српске интернационалце Бојана Ковачевића из Инђије и Владимира Крстића Лација из Ниша, чиме се промовишу вредности нашег региона, а део је ширег спектра овогодишњих изложби које враћају фокус на овај део Европе. У Народној Библиотеци “Радоје Домановић” Смотра премијерно угошћава стрип Вишеградске четворке, коју чине Пољска, Словачка, Мађарска и Чешка, као и изложбу “15 година година Вековника” о серијалу који су организатори македонског фестивала “Стрип Трип” прогласили за “балкански феномен”; сама изложба је до сада чак 13 пута у prеthodnе две године постављана у Босни и Херцеговини, Бугарској, Србији и Румунији. Балканска смотра се увек бавила изградњом мостова међу нацијама и културним сценама; зато су организатори фестивал посебно поносни што се на Балканској смотри младих стрип аутора по први пут представља стрип Албаније ван албанских граница изложбом “Историја албанске графичке новеле” - у питању је поставка коју чини близу 100 стрип аутора из Албаније. 

У оквиру Међународне стрип-конференције која се одржава у оквиру Балканске смотре, представиће се стрип сцене Финске, Мађарске, Чешке, Турске, Хрватске, Македоније, Словеније, Бугарске, Црне Горе, Румуније, Босне и Херцеговине, Албаније, Грчке и Србије. Фестивал наставља да се бави стрип-стваралаштвом ауторки кроз округли сто „Положај стрип-ауторки у балканском стрипу” на коме ће учестовати ауторке из Србије, Словеније, Турске, Македоније, Хрватске и Бугарске. Смотри ће присустовати 70 гостију, углавном стрип-аутора, са Балкана, из Европе и, чак, из Вијетнама. Међу светски познатим гостима су хрватски аутор Стјепан Шејић, познат по раду на Бетмену и свом стрипу Санстоун, румунски интернационалац Флавиу Поп који се такође окушао на Бетмену, један од најпознатијих ческих стрип теоретичара др Павел Пилх, председник секције за стрип при Савезу ликовних стваралаца Бугарске Петар Станимиров, словеначка стрип теоретичарка Пиа Николич, један од најпопуларнијих грчких стрип аутора Ставрос Киоутсиокис, еминентни познавалац албанског стрипа др Шпенд Бенгу, једна од централних личности савременог турског стрипа Деврим Кунтер, наш прослављени интенационалац који црта Супермена и Споуна Мирко Чолак, двојица од најпознатијих спских стрип цртача старије генерације Владимир Крстић Лаци и Бојан Ковачевић, као и многи други…

Уз награде младим ауторима са простора Балкана, Смотра додељује и најстарију награду за допринос српском стрипу у земљи под називом „Никола Митровић Кокан”, чији су овогодишњи добитници Бојан Ковачевић из Инђије и Владимир Крстић Лаци из Ниша. Интернационалну награду „Миодраг Величковић Мивел” за сатиричан стрип ове године осваја Димитрис Каменос из Грчке. Награду „Пријатељ стрипа”, која се даје особи која се не бави активно стрипом али исти помаже, радноправно добијају новинарке Пиа Николич из Словеније и Марина Мирковић из Врбаса. Од прошле године, Брашов из Румуније и Софија из Бугарске додељују своје награде на Балканској смотри, а од ове године им се наградом придружује и Херцег Нови из Црне Горе. Чланови жирија за поменуте награде су еминентна имена девете уметности из Турске, Македоније, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине, Србије и Бугарске, а све напред наведено можда и најбоље сведочи о томе зашто се ван Србије о Лесковцу све чешће говори као о престоници стрипа Балкана…

Спиритус мовенс, творац и организатор фестивала Марко Стојановић, сабирући овогодишње фестивалске утиске и полако кујуће планове за следећу годину, констатује: “Кажу да је најтеже трајати, али у тридесетој години Лесковачке школе стрипа „Никола Митровић Кокан“, на чијем се челу отприлике толико и налазим, могу да кажем да из мог искуства то и није тачно – односно, да је то само део истине. Најтеже је (и)страјати на путу сталног напретка – старити, да, али и расти. Кад немаш конкуренцију, као што је ми документовано немамо, остаје ти да се такмичиш сам са собом, што и радимо – из фестивала у фестивал, више не ни из године у годину већ из деценије у деценију, увек постављајући себи нове изазове и такође увек одговарајући на њих. Најтеже је увек бити бољи – али не од других, већ од себе.“ 

Илија Бакић