Грумен угља вреднији од златног сата ДНЕВНИК” НА ИЗЛОЖБИ „МИНЕРАЛНА БЛАГА ЈУГОСЛАВИЈЕ: ПРИМЕРЦИ ИЗ ПОКЛОН ЗБИРКЕ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА“

Међутим, на изложби отвореној пре неколико дана у Природњачком музеју у Београду међу експонатима је и – грумен угља, који су мостарски рудари поклонили „највећем сину наших народа и народности”. Тај комад лигнита део је, наиме, колекције Музеја Југославије, која броји чак 850 примерака руда које је Тито примио као поклон од различитих дародаваца: југословенских привредних организација, разних удружења, страних државника и делегација...
Највећи део те колекције представљен је у оквиру поставке „Минерална блага Југославије: примерци из поклон зборке Јосипа Броза Тита“ која је, како веле њени аутори, кустос Природњачког музеја др Александар Луковић и кустоскиња Музеја Југославије Душица Стојановић, обликована са идејом да посетиоцима понуди две темељне перспективе: природне вредности рудног богатства које је било кључно за индустријски развој велике Југославије, али и друштвени статус који су минерали представљали у периоду изградње негдашње државе.

Наиме, подсећају аутори изложбе, рударство је играло значајну улогу у изградњи социјалистичке Југославије. У периоду након Другог светског рата држава инсистира на развоју тешке индустрије, што подразумева улагање средстава у отварање нових рударских басена и механизовање рударске производње. Да би се ратом разорена земља обновила, донет је и Закон о Петогодишњем плану у чијем су остваривању главну улогу имали радници, посебно они најпродуктивнији – ударници. Они су били награђивани и представљали су узор другима у изградњи државе. Због тога збирка минерала представља материјално сведочанство и о статусу који су имали ти радници, а пре свега рудари у социјалистичкој Југославији. 
– Ова изложба је формирана као резултат вишегодишњег рада на ревизији и конзервацији минералошке збирке поклона које је Јосип Броз Тито најчешће добијао током обиласка рударских колектива или поводом 25. маја као рођендански дар – наводи за „Дневник” др Александар Луковић. – Када сагледамо све предмете које ова збирка садржи, добијамо једну целовиту слику о рударским активностима послератне Југославије као и важности коју је рударство имало за послератну индустријализацију државе. Осим тога, ако се ови предмети посматрају кроз призму геолога и кустоса минералога,  збирка се намеће и као колекција ретких, занимљивих и вредних примерака рудног богатства југословенске, али и светске баштине.

Тако је међу експонатима је и цинабарит, комад црвене руде, коју су 12. децембра 1946. поводом Нове године рудари Идрије поклонили Титу. На руди се налазе представа српа и чекића у оквиру црвене звезде, натпис Тито, југословенска застава, и чекић и пијук као симболи рударства. С друге стране, део изложбе су и дарови који су били део размене поклона као важног дела међудржавних посета. Тако је, на пример, изложена и збирка од петнаест узорака разних минерала које је Тито добио на поклон 1970. Будући да је почетком фебруара те године Тито је био у посети Замбији, у мају је председник Замбије Кенет Каунда посетио Југославију, да би  у септембру 1970. у Лусаки, главном граду  Замбије, била одржана Трећа конференција Покрета несврстаних, верује се да је овај поклон уручен у некој од тих прилика. Ипак, како нам открива др Луковић, посебно су вредни узорак стена месечевог тла добијен од председника САД Ричарда Никсона, као и колекције минерала са подручја Урала.

– Несумњиво веома важана је и едукативна улога ове изложбе – истиче др Луковић. – Јер изложени су екпонати из готово свих важних лежишта минералних сировина Југославије  која укључују: порфирска лежишта бакра борске зоне, Трепчу, руднике антимона Борањског масива, рудник живе Идрија, рудник Межице, велике руднике угља којих је заиста било много на подручју СФРЈ... А будући да већина поменутих лежишта није више у функцији, ова изложба пружа и драгоцен увид у минералогију тих рудника.  
Изложба је отворена до марта 2025.    
Мирослав Стајић