Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Грумен угља вреднији од златног сата ДНЕВНИК” НА ИЗЛОЖБИ „МИНЕРАЛНА БЛАГА ЈУГОСЛАВИЈЕ: ПРИМЕРЦИ ИЗ ПОКЛОН ЗБИРКЕ ЈОСИПА БРОЗА ТИТА“

29.09.2024. 17:14 17:18
Пише:
a
Фото: Б. Милићевић

Јавност је некако навикла да се уз дарове, које је  Јосип Броз Тито добијао током дугогодишњег председниковања блаженопочившом СФРЈ, по правилу везује придев “скупоцени”. 

Међутим, на изложби отвореној пре неколико дана у Природњачком музеју у Београду међу експонатима је и – грумен угља, који су мостарски рудари поклонили „највећем сину наших народа и народности”. Тај комад лигнита део је, наиме, колекције Музеја Југославије, која броји чак 850 примерака руда које је Тито примио као поклон од различитих дародаваца: југословенских привредних организација, разних удружења, страних државника и делегација...
Највећи део те колекције представљен је у оквиру поставке „Минерална блага Југославије: примерци из поклон зборке Јосипа Броза Тита“ која је, како веле њени аутори, кустос Природњачког музеја др Александар Луковић и кустоскиња Музеја Југославије Душица Стојановић, обликована са идејом да посетиоцима понуди две темељне перспективе: природне вредности рудног богатства које је било кључно за индустријски развој велике Југославије, али и друштвени статус који су минерали представљали у периоду изградње негдашње државе.

2
Фото: А. Луковић


Наиме, подсећају аутори изложбе, рударство је играло значајну улогу у изградњи социјалистичке Југославије. У периоду након Другог светског рата држава инсистира на развоју тешке индустрије, што подразумева улагање средстава у отварање нових рударских басена и механизовање рударске производње. Да би се ратом разорена земља обновила, донет је и Закон о Петогодишњем плану у чијем су остваривању главну улогу имали радници, посебно они најпродуктивнији – ударници. Они су били награђивани и представљали су узор другима у изградњи државе. Због тога збирка минерала представља материјално сведочанство и о статусу који су имали ти радници, а пре свега рудари у социјалистичкој Југославији. 
– Ова изложба је формирана као резултат вишегодишњег рада на ревизији и конзервацији минералошке збирке поклона које је Јосип Броз Тито најчешће добијао током обиласка рударских колектива или поводом 25. маја као рођендански дар – наводи за „Дневник” др Александар Луковић. – Када сагледамо све предмете које ова збирка садржи, добијамо једну целовиту слику о рударским активностима послератне Југославије као и важности коју је рударство имало за послератну индустријализацију државе. Осим тога, ако се ови предмети посматрају кроз призму геолога и кустоса минералога,  збирка се намеће и као колекција ретких, занимљивих и вредних примерака рудног богатства југословенске, али и светске баштине.

a
Фото: А. Луковић


Тако је међу експонатима је и цинабарит, комад црвене руде, коју су 12. децембра 1946. поводом Нове године рудари Идрије поклонили Титу. На руди се налазе представа српа и чекића у оквиру црвене звезде, натпис Тито, југословенска застава, и чекић и пијук као симболи рударства. С друге стране, део изложбе су и дарови који су били део размене поклона као важног дела међудржавних посета. Тако је, на пример, изложена и збирка од петнаест узорака разних минерала које је Тито добио на поклон 1970. Будући да је почетком фебруара те године Тито је био у посети Замбији, у мају је председник Замбије Кенет Каунда посетио Југославију, да би  у септембру 1970. у Лусаки, главном граду  Замбије, била одржана Трећа конференција Покрета несврстаних, верује се да је овај поклон уручен у некој од тих прилика. Ипак, како нам открива др Луковић, посебно су вредни узорак стена месечевог тла добијен од председника САД Ричарда Никсона, као и колекције минерала са подручја Урала.

a
Фото: А. Луковић


– Несумњиво веома важана је и едукативна улога ове изложбе – истиче др Луковић. – Јер изложени су екпонати из готово свих важних лежишта минералних сировина Југославије  која укључују: порфирска лежишта бакра борске зоне, Трепчу, руднике антимона Борањског масива, рудник живе Идрија, рудник Межице, велике руднике угља којих је заиста било много на подручју СФРЈ... А будући да већина поменутих лежишта није више у функцији, ова изложба пружа и драгоцен увид у минералогију тих рудника.  
Изложба је отворена до марта 2025.    
Мирослав Стајић

 

Извор:
Dnevnik.rs
Пише:
Пошаљите коментар