ШТА ДО САДА ЗНАМО О ОБАВЕЗНОМ ВОЈНОМ РОКУ Ево да ли ће војници имати слободне викенде, приступ мобилним телефонима и колика ће бити ВОЈНИЧКА ПЛАТА

Након што је председник Републике Србије Александар Вучић као врховни командант Војске Србије потписао сагласност за обављање обавезног војног рока у трајању од 75 дана, сада је већ извесно да ће младићи поново ићи у војску. Један потез дели их од такве будућности, а то је да Влада Србије усвоји ту одлуку, а како је Вучић навео, нада се томе. Премијер Милош Вучевић јуче је најавио да ће седница Владе са овом темом бити одржана ове недеље.

Војни рок, подсетимо, у трајању од 75 дана би се састојао из два дела - 60 дана обуке и 15 дана вежбе а био би обавезан за мушкарце и добровољан за жене.

Према ранијем предлогу војни рок би био обавезан за све пунолетне мушкарце до 30 година старости, мада постоји опција да та граница ипак буде спуштена до 27. Како је истакао својевремено Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности, “тешко је очекивати да неко ко има 35-36 година подједнако вежба са неким од 20-21”.

Овде постоји и једно “потпитање”: Да ли ће регрути моћи да бирају када ће одслужити војни рок, посебно они који упишу факултет? Раније је постојала варијанта да се иде одмах после средње школе, али и да се због студија одложи до завршетка факултета.

Дакле, неко би ишао са 18, а неко са 26-27 година, зависно од крајњег рока који би могао да буде постављен.

Да ли ће бити довољно регрута из те генерације

Прве генерације нових регрута из такозване "З" генерације биће старости између 18 и 27 година а стручњаци се питају да ли ће бити довољно људи тог узраста који ће обући униформу зато што је у тој старосној доби највише оних који одлазе у иностранство "трбухом за крухом".

Коментаришући то питање, у ситуацији када Србија сваке године доживљава одлив младих и радно способног становништва уопште, војни аналитичар Александар Радић каже да у овом случају држава мора да покаже ауторитет.

- Када је реч о законској обавези ту жеље нема, одлуку спроводите с речи на дело. Причамо о обавези која се с муком успоставила и када је уведено служење војног рока, још у време индустријске револуције. А када је 1. јануара 2011. године у Србији обустављено обавезно служење војног рока укинут је један механизам којег ће сад бити тешко поновити - рекао је Радић.

Где ће бити смештени

Што се тиче инфраструктуре која би пратила враћање обавезног војног рока, пуковник у пензији Милан Јоловић наводи да је Србија има, али да је потребно побољшати услове.

- Имамо инфраструктуру за обуку свих регрута, али ће бити потребно додатно улагање у побољшање услова смештаја, боравка и исхране. Влада Србије ће морати да издвоји средства за те намене - поручио је Јоловић и додао да би наша земља требало да има 15 одсто по глави становника припадника редовног војног састава.

За сада постоје само најаве да ће касарне бити прилагођене за долазак нових регрута, али се још не зна да ли је реч о свим војним објектима у Србији, или само појединим. Самим тим поставља се питање да ли ће будући војници служити војни рок у свом граду, ако постоје услови, негде у најближој околини, или ће као у време старе Југославије бити разбацани по целој држави.

Како ће обука изгледати

Што се обуке будућих регрута тиче, пуковник у пензији Милан Јоловић објаснио је новинарима да индивидуална обука војника укључује ватрену обуку, руковање наоружањем, физичку припрему и пружање прве помоћи.

- Након 15 дана индивидуалне обуке, она се наставља кроз колективни рад у одељењима, водовима и четама. Обука би се интензивирала у редовном саставу, с циљем стварања јаких колектива. После основне обуке, сваке године би се спроводиле додатне вежбе са регрутима у њиховим ратним јединицама - прецизирао је Јоловић.

Да ли ће војници имати слободне викенде

Када је премијер Србије Милош Вучевић, док је вршио функцију министра одбране, причао о повратку војног рока, спомињао је и дилему око дозвољених одсуства, с тим што је тада у оптицају био војни рок од четири месеца, скоро дупло дужи од најновије верзије.

Наиме, једна од опција била је да регрути преко недеље буду у касарнама на обуци, а да онда добију слободне викенде које би проводили у својим домовима (или сваки други). Друга варијанта је да, на пример, добију један или два слободна викенда, пошто је тешко веровати да ће се при војном року од 75 дана ићи на дозвољавање одсуства од седам или десет дана, као што је раније био случај.

Да ли ће војници бити плаћени и колико

На питање да ли ће и колико бити плаћени регрути на обавезном служењу војног рока одговор је дао сам председник Србије Александар Вучић истакавши да ће се "одредити не безначајна новчана накнада за време које проведу у касарнама Војске Србије."

Чини се да нема дилеме да ће сви који буду позвани на служење војног рока поред превоза, смештаја и хране, добити и одговарајућу војничку плату, само је питање колико ће она износити. Једини параметар може да буде податак да војници који тренутно служе у Војсци Србије као добровољци добијају, према доступним информацијама, месечну надокнаду од 46.000 динара.

Дупло дужи војни рок за оне који служе без оружја

По свему судећи биће и цивилног служења, али је питање само како ће то изгледати и колико ће трајати.

- Код оних који не желе оружје, да се не бисмо играли приговора савести и другог, посебно за ове који су стручни за ИТ сектор, покушаћемо да обезбедимо присуство од Војнотехничког института и Технолошко-оперативног центра до других наших научних центара - рекао је Вучић.

Подсетимо, сходно Уставу, регрути имају право на приговор савести и служење без оружја, мада је у прошлости око овога било много злоупотреба.

Питање је и да ли би они који се одлуче за ову опцију такође имали војни рок од 75 дана или дуже, пошто је својевремено премијер Вучевић истакао да се “залаже да сви који буду служили без оружја имају дупло дужи војни рок”.

Шта ће се јести у касарнама

Саговорници, који су својим послом у Војсци Србије упућени у то како изгледа живот данашњих младића и девојака на добровољном служењу војног рока, одговорно тврде да је њихова исхрана на далеко вишем нивоу него и пре десетак година, “камоли из времена ЈНА од пре неколико деценија”. Како кажу, данас “гладовања” у војсци нема, менији су неупоредиво разноврснији него што је било пре и, посебно то истичу, “оно што једу и обични војници једу и њихове старешине”.

- За доручак, ту су увек сухомеснати производи, на пример од чајне кобасице до виршли, уз сирне намазе. За ручак увек имају два јела и месо мора бити обавезно, на пример гулаш и пасуљ и такве врсте комбинација, а уз овај главни оброк обавезна је и посластица, сезонско воће којег има у том тренутку или слаткиш, међу којима има чак и сладоледа. И за вечеру постоје две врсте, кувана или сува у којој је, између осталог, и оно што су “стари” војници увек највише волели – бурек – описују саговорници како данас изгледа мени за војнике у нашим касарнама.

Врло често јело у време ЈНА, “дрнч” који порекло свог имена као скраћеница дугује “детерџентском растварачу наслага чађи“, који је служио за чишћење пушке, а заправо представља све оно што је преостало од ручка претходног дана па се помеша у “нови” оброк, више не постоји у том облику.

Ипак, популарни војнички пасуљ и даље је ту.

За мушкарце обавезно, за жене добровољно
Војни рок би трајао 75 дана (60 дана обуке и 15 дана вежбе) за мушкарце, а био би добровољан за жене.

То значи да припаднице женског пола неће под морањем ићи да служе војни рок, већ ће као и до сада, уколико то желе, моћи добровољно да се пријаве, те се нова (стара) правила на њих неће односити.

Ипак, мушкарци ће морати да се одазову позиву, а уколико то не учине биће кажњени, али још увек није познато о каквој казни ће бити реч.

Шта са мобилним телефонима?

Тешко је замислити садашње генерације, младе одрасле у дигиталном добу, да носе униформе и да су на обуци (бар док су на терену) – без мобилних телефона.

Радић каже да се у овом моменту телефони остављају у дрвеним ормарићима и да војска настоји да што је могуће употребу телефона смањи на минимум.

- Ту имамо раскорак између комфора и безбедности. Са једне стране је генерација која је на друштвеним мрежама и има потребу и навику да документује све оно што се око ње дешава. Са друге стране, безбедност у војсци је ригиднија, ВБА сада забрањује много што шта што раније није забрањивала. Чини ми се да је чак ригиднија и од времена Хладног рата. Зато мислим да ће бити врло интересантно, биће трагикомичних ситуација. Јер ту су клинац који жели да се сними и подели и систем безбедности - објашњава Радић.

Владимир Петковић, аналитичар и бивши копредседник Одбора за одбрану и безбедност у Скупштини СЦГ, каже да се “жив човек навикне на све, али мисли да З генерацију не треба слати да служи војни рок, осим оних који то заиста желе”.

- То је губитак новца и средстава. Нисам против служења војног рока, али то нису генерације које су способне за тако нешто, јер познато је да не трпе ауторитете. Они који воле војску, који имају патриотска осећања, они ће то издржати, а што се тиче осталих то ће бити чист губитак времена и средстава. Нема никакву сврху. Од већине њих нећемо добити ни добре војнике нити боље патриоте, само ће добити психичке проблем - каже Петковић.

Ипак, када је реч о повезивању, дружењу и животу без мобилних телефона, стручњаци мисле да је занемарена једна особина генерације З, а то је да су адаптабилнији и спремнији да се прилагоде новонасталој ситуацији.

Одлагање - под којим условима?

Он додаје да још није познато по ком систему ће ићи одлагање војске и да око те теме има озбиљних питања.

- Једно од њих је и где ће се правити пресек годишта. Сада оне са навршених 30 година, под условом да нису служили војску, уводите у резерву. Раније је граница била 27 година. Мора да се види и да ли се упада у замку да се једна генерација ослобађа - напомиње Радић.

Шта до сада знамо о војном року

Обавезни војни рок од шест месеци је укинут (суспендован) 2011. због слабог одзива младих;

Пре укидања многи су бирали цивилно служење у болницама, библиотекама, позориштима...;

Од 1. јануара 2011. године на служење војног рока су упућивани само они који су то желели;

У СФРЈ војни рок је био 24 месеца, па је смањиван на 18, 15 и коначно на годину дана;

Процене колико новца је потребно варирају од 100 до 600 милиона евра по генерацији;

Обавезан војни рок имају Грчка, Норвешка, Шведска, Швајцарска, Данска, Русија, Кипар, Турска;

За промене је неопходно променити закон у којем стоји да војни рок траје шест месеци;

За неодазивање на служење предвиђене су и санкције - новчане или до године затвора.

kurir.rs/blic.rs/dnevnik.rs