ŠTA DO SADA ZNAMO O OBAVEZNOM VOJNOM ROKU Evo da li će vojnici imati slobodne vikende, pristup mobilnim telefonima i kolika će biti VOJNIČKA PLATA

Nakon što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić kao vrhovni komandant Vojske Srbije potpisao saglasnost za obavljanje obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana, sada je već izvesno da će mladići ponovo ići u vojsku. Jedan potez deli ih od takve budućnosti, a to je da Vlada Srbije usvoji tu odluku, a kako je Vučić naveo, nada se tome. Premijer Miloš Vučević juče je najavio da će sednica Vlade sa ovom temom biti održana ove nedelje.

Vojni rok, podsetimo, u trajanju od 75 dana bi se sastojao iz dva dela - 60 dana obuke i 15 dana vežbe a bio bi obavezan za muškarce i dobrovoljan za žene.

Prema ranijem predlogu vojni rok bi bio obavezan za sve punoletne muškarce do 30 godina starosti, mada postoji opcija da ta granica ipak bude spuštena do 27. Kako je istakao svojevremeno Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, “teško je očekivati da neko ko ima 35-36 godina podjednako vežba sa nekim od 20-21”.

Ovde postoji i jedno “potpitanje”: Da li će regruti moći da biraju kada će odslužiti vojni rok, posebno oni koji upišu fakultet? Ranije je postojala varijanta da se ide odmah posle srednje škole, ali i da se zbog studija odloži do završetka fakulteta.

Dakle, neko bi išao sa 18, a neko sa 26-27 godina, zavisno od krajnjeg roka koji bi mogao da bude postavljen.

Da li će biti dovoljno regruta iz te generacije

Prve generacije novih regruta iz takozvane "Z" generacije biće starosti između 18 i 27 godina a stručnjaci se pitaju da li će biti dovoljno ljudi tog uzrasta koji će obući uniformu zato što je u toj starosnoj dobi najviše onih koji odlaze u inostranstvo "trbuhom za kruhom".

Komentarišući to pitanje, u situaciji kada Srbija svake godine doživljava odliv mladih i radno sposobnog stanovništva uopšte, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da u ovom slučaju država mora da pokaže autoritet.

- Kada je reč o zakonskoj obavezi tu želje nema, odluku sprovodite s reči na delo. Pričamo o obavezi koja se s mukom uspostavila i kada je uvedeno služenje vojnog roka, još u vreme industrijske revolucije. A kada je 1. januara 2011. godine u Srbiji obustavljeno obavezno služenje vojnog roka ukinut je jedan mehanizam kojeg će sad biti teško ponoviti - rekao je Radić.

Gde će biti smešteni

Što se tiče infrastrukture koja bi pratila vraćanje obaveznog vojnog roka, pukovnik u penziji Milan Jolović navodi da je Srbija ima, ali da je potrebno poboljšati uslove.

- Imamo infrastrukturu za obuku svih regruta, ali će biti potrebno dodatno ulaganje u poboljšanje uslova smeštaja, boravka i ishrane. Vlada Srbije će morati da izdvoji sredstva za te namene - poručio je Jolović i dodao da bi naša zemlja trebalo da ima 15 odsto po glavi stanovnika pripadnika redovnog vojnog sastava.

Za sada postoje samo najave da će kasarne biti prilagođene za dolazak novih regruta, ali se još ne zna da li je reč o svim vojnim objektima u Srbiji, ili samo pojedinim. Samim tim postavlja se pitanje da li će budući vojnici služiti vojni rok u svom gradu, ako postoje uslovi, negde u najbližoj okolini, ili će kao u vreme stare Jugoslavije biti razbacani po celoj državi.

Kako će obuka izgledati

Što se obuke budućih regruta tiče, pukovnik u penziji Milan Jolović objasnio je novinarima da individualna obuka vojnika uključuje vatrenu obuku, rukovanje naoružanjem, fizičku pripremu i pružanje prve pomoći.

- Nakon 15 dana individualne obuke, ona se nastavlja kroz kolektivni rad u odeljenjima, vodovima i četama. Obuka bi se intenzivirala u redovnom sastavu, s ciljem stvaranja jakih kolektiva. Posle osnovne obuke, svake godine bi se sprovodile dodatne vežbe sa regrutima u njihovim ratnim jedinicama - precizirao je Jolović.

Da li će vojnici imati slobodne vikende

Kada je premijer Srbije Miloš Vučević, dok je vršio funkciju ministra odbrane, pričao o povratku vojnog roka, spominjao je i dilemu oko dozvoljenih odsustva, s tim što je tada u opticaju bio vojni rok od četiri meseca, skoro duplo duži od najnovije verzije.

Naime, jedna od opcija bila je da regruti preko nedelje budu u kasarnama na obuci, a da onda dobiju slobodne vikende koje bi provodili u svojim domovima (ili svaki drugi). Druga varijanta je da, na primer, dobiju jedan ili dva slobodna vikenda, pošto je teško verovati da će se pri vojnom roku od 75 dana ići na dozvoljavanje odsustva od sedam ili deset dana, kao što je ranije bio slučaj.

Da li će vojnici biti plaćeni i koliko

Na pitanje da li će i koliko biti plaćeni regruti na obaveznom služenju vojnog roka odgovor je dao sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakavši da će se "odrediti ne beznačajna novčana naknada za vreme koje provedu u kasarnama Vojske Srbije."

Čini se da nema dileme da će svi koji budu pozvani na služenje vojnog roka pored prevoza, smeštaja i hrane, dobiti i odgovarajuću vojničku platu, samo je pitanje koliko će ona iznositi. Jedini parametar može da bude podatak da vojnici koji trenutno služe u Vojsci Srbije kao dobrovoljci dobijaju, prema dostupnim informacijama, mesečnu nadoknadu od 46.000 dinara.

Duplo duži vojni rok za one koji služe bez oružja

Po svemu sudeći biće i civilnog služenja, ali je pitanje samo kako će to izgledati i koliko će trajati.

- Kod onih koji ne žele oružje, da se ne bismo igrali prigovora savesti i drugog, posebno za ove koji su stručni za IT sektor, pokušaćemo da obezbedimo prisustvo od Vojnotehničkog instituta i Tehnološko-operativnog centra do drugih naših naučnih centara - rekao je Vučić.

Podsetimo, shodno Ustavu, regruti imaju pravo na prigovor savesti i služenje bez oružja, mada je u prošlosti oko ovoga bilo mnogo zloupotreba.

Pitanje je i da li bi oni koji se odluče za ovu opciju takođe imali vojni rok od 75 dana ili duže, pošto je svojevremeno premijer Vučević istakao da se “zalaže da svi koji budu služili bez oružja imaju duplo duži vojni rok”.

Šta će se jesti u kasarnama

Sagovornici, koji su svojim poslom u Vojsci Srbije upućeni u to kako izgleda život današnjih mladića i devojaka na dobrovoljnom služenju vojnog roka, odgovorno tvrde da je njihova ishrana na daleko višem nivou nego i pre desetak godina, “kamoli iz vremena JNA od pre nekoliko decenija”. Kako kažu, danas “gladovanja” u vojsci nema, meniji su neuporedivo raznovrsniji nego što je bilo pre i, posebno to ističu, “ono što jedu i obični vojnici jedu i njihove starešine”.

- Za doručak, tu su uvek suhomesnati proizvodi, na primer od čajne kobasice do viršli, uz sirne namaze. Za ručak uvek imaju dva jela i meso mora biti obavezno, na primer gulaš i pasulj i takve vrste kombinacija, a uz ovaj glavni obrok obavezna je i poslastica, sezonsko voće kojeg ima u tom trenutku ili slatkiš, među kojima ima čak i sladoleda. I za večeru postoje dve vrste, kuvana ili suva u kojoj je, između ostalog, i ono što su “stari” vojnici uvek najviše voleli – burek – opisuju sagovornici kako danas izgleda meni za vojnike u našim kasarnama.

Vrlo često jelo u vreme JNA, “drnč” koji poreklo svog imena kao skraćenica duguje “deterdžentskom rastvaraču naslaga čađi“, koji je služio za čišćenje puške, a zapravo predstavlja sve ono što je preostalo od ručka prethodnog dana pa se pomeša u “novi” obrok, više ne postoji u tom obliku.

Ipak, popularni vojnički pasulj i dalje je tu.

Za muškarce obavezno, za žene dobrovoljno
Vojni rok bi trajao 75 dana (60 dana obuke i 15 dana vežbe) za muškarce, a bio bi dobrovoljan za žene.

To znači da pripadnice ženskog pola neće pod moranjem ići da služe vojni rok, već će kao i do sada, ukoliko to žele, moći dobrovoljno da se prijave, te se nova (stara) pravila na njih neće odnositi.

Ipak, muškarci će morati da se odazovu pozivu, a ukoliko to ne učine biće kažnjeni, ali još uvek nije poznato o kakvoj kazni će biti reč.

Šta sa mobilnim telefonima?

Teško je zamisliti sadašnje generacije, mlade odrasle u digitalnom dobu, da nose uniforme i da su na obuci (bar dok su na terenu) – bez mobilnih telefona.

Radić kaže da se u ovom momentu telefoni ostavljaju u drvenim ormarićima i da vojska nastoji da što je moguće upotrebu telefona smanji na minimum.

- Tu imamo raskorak između komfora i bezbednosti. Sa jedne strane je generacija koja je na društvenim mrežama i ima potrebu i naviku da dokumentuje sve ono što se oko nje dešava. Sa druge strane, bezbednost u vojsci je rigidnija, VBA sada zabranjuje mnogo što šta što ranije nije zabranjivala. Čini mi se da je čak rigidnija i od vremena Hladnog rata. Zato mislim da će biti vrlo interesantno, biće tragikomičnih situacija. Jer tu su klinac koji želi da se snimi i podeli i sistem bezbednosti - objašnjava Radić.

Vladimir Petković, analitičar i bivši kopredsednik Odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini SCG, kaže da se “živ čovek navikne na sve, ali misli da Z generaciju ne treba slati da služi vojni rok, osim onih koji to zaista žele”.

- To je gubitak novca i sredstava. Nisam protiv služenja vojnog roka, ali to nisu generacije koje su sposobne za tako nešto, jer poznato je da ne trpe autoritete. Oni koji vole vojsku, koji imaju patriotska osećanja, oni će to izdržati, a što se tiče ostalih to će biti čist gubitak vremena i sredstava. Nema nikakvu svrhu. Od većine njih nećemo dobiti ni dobre vojnike niti bolje patriote, samo će dobiti psihičke problem - kaže Petković.

Ipak, kada je reč o povezivanju, druženju i životu bez mobilnih telefona, stručnjaci misle da je zanemarena jedna osobina generacije Z, a to je da su adaptabilniji i spremniji da se prilagode novonastaloj situaciji.

Odlaganje - pod kojim uslovima?

On dodaje da još nije poznato po kom sistemu će ići odlaganje vojske i da oko te teme ima ozbiljnih pitanja.

- Jedno od njih je i gde će se praviti presek godišta. Sada one sa navršenih 30 godina, pod uslovom da nisu služili vojsku, uvodite u rezervu. Ranije je granica bila 27 godina. Mora da se vidi i da li se upada u zamku da se jedna generacija oslobađa - napominje Radić.

Šta do sada znamo o vojnom roku

Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut (suspendovan) 2011. zbog slabog odziva mladih;

Pre ukidanja mnogi su birali civilno služenje u bolnicama, bibliotekama, pozorištima...;

Od 1. januara 2011. godine na služenje vojnog roka su upućivani samo oni koji su to želeli;

U SFRJ vojni rok je bio 24 meseca, pa je smanjivan na 18, 15 i konačno na godinu dana;

Procene koliko novca je potrebno variraju od 100 do 600 miliona evra po generaciji;

Obavezan vojni rok imaju Grčka, Norveška, Švedska, Švajcarska, Danska, Rusija, Kipar, Turska;

Za promene je neophodno promeniti zakon u kojem stoji da vojni rok traje šest meseci;

Za neodazivanje na služenje predviđene su i sankcije - novčane ili do godine zatvora.

kurir.rs/blic.rs/dnevnik.rs