Данас је Лесеровдан; Александар Невски ЛЕЧИ БОЛЕСНЕ, СРПСКИ КРАЉ МУ ЈЕ ПОДИГАО ЦРКВУ

Александар Невски је био велики руски кнез, син кнеза Јарослава и светац Руске православне цркве који је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје. Иако је реч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују у свим православним народима словенског порекла. То је случај и са Србијом, иако га као крсну славу у нашој земљи прославља тек неколико десетина породица, нарочито у околини Крагујевца.

Александар Невски био је правдољубив, жалостиван, истински побожан, презирао је сујету света. Од ране младости био је верник а ноћи је, говори предање, најрадије проводио у молитви.

Године 1236. постао је новогородски кнез, а победио је Шведе на реци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вера у Божју помоћ и војницима је пре битку говорио: “Бог је не у сили него у правди“. Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу. Био је силан владар, а велики део својих снага трошио је на јачање православља, не само у Русији већ у свим православним земљама.

Двадесет седам година кнезовао је а онда, осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се светим Тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.

Сахрањен је у манастиру Рождества Пресвете Богородице, у Владимиру. При сахрани, када је митрополит хтео да му стави у руку опроштајну грамату, он је сам, као жив, отворио руку и узео грамату. Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу подигнута црква тридесетих година прошлог века.

Устао да брани унука

О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: "Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци".

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење.

Зато се верује да свако ко има неког болесног или "слабог" у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.

Поред тога, у Србији се празник Светог Александра Невског још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.

Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: "Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!"