НИЈЕ ДОБРО НИШТА ШТО ЈЕ ПРЕТЕРАНО, АЛИ... Видео-игре у разумним количинама користе менталном здрављу
У јавности се често сматра да видео-игре негативно утичу на опште здравствено стање људи, нарочито деце, која су често без надзора и контроле и на корак да постану зависници.
Оваква ситуација довела је до тога да је Светска здравствена организација означила поремећај играња као здравствено стање. Међутим, то не значи да играње игрица, када је умерено и повремено, не доноси неке користи. Напротив, неке недавне опсервационе студије забележиле су и позитивне и негативне ефекте.
Јапански истраживачи с токијског Универзитета Никсон тврде да поседовање конзоле и учествовање у игрању видео-игара може имати позитиван учинак на ментално благостање. То је закључак студије понашања 97.602 Јапанца, обављене у часопису Натуре Хуман Бехавиор.
Због несташице играчких конзола између 2020. и 2022. године (у време епидемије коронавируса, када смо сви били затворени), јапански трговци користили су се лутријом како би купцима омогућили да набаве једну од две различите конзоле. Истраживачи су ову случајну дистрибуцију искористили како би проценили утицај видео-игара на стрес и задовољство животом. Анкетирали су 97.602 појединца, од којих су 8.192 учествовала у лутрији, старих између 10 и 69 година, и од њих прикупили информације о поседовању конзоле, преференцијама играња, менталном здрављу, задовољству животом и социодемографским карактеристикама.
А зависници?
Код нас не постоје специјализоване установе које се искључиво баве зависношћу од видео-игара, али постоје психијатријске клинике и саветовалишта за ментално здравље где се пружа помоћ особама које имају проблема са овим обликом зависности. Центри за ментално здравље, као и приватни психолошки центри, пружају терапију и саветовање за различите врсте зависности, укључујући и зависност од видео-игара.
Користећи различите приступе, укључујући алгоритам машинског учења, дизајниран за узрочно закључивање на темељу анкетних података, открили су да и поседовање једне од конзола и играње игара на једној од њих побољшава ментално здравље. Међутим, та корист бледи ако се игре играју више од три сата дневно. Такође се показало да поседовање конзоле побољшава задовољство животом и смањује психолошки стрес.
Истраживачи нису сигурни колико је на ове резултате утицала епидемија коронавируса, али су уверени да треба наставити с проучавањем сложеног утицаја времена проведеног пред екраном на наше ментално здравље. До сада се знало да играње видео-игара може имати неколико позитивних ефеката на здравље, а научна истраживања су идентификовала различите аспекте где играње може бити корисно.
Когнитивне способности: Истраживања показују да играње видео-игара може побољшати различите когнитивне функције, као што су пажња, памћење, и просторна свест. Акционе игре посебно могу унапредити способност брзог доношења одлука и прецизног праћења објеката.
Решавање проблема: Стратегијске игре и загонетке често захтевају од играча да размишљају критички и користе логику за решавање комплексних ситуација. Ово може допринети развијању вештина у решавању проблема у стварном свету.
Друштвене вештине: Многе игре омогућавају интеракцију са другим играчима путем онлајн заједница или тимског играња, што може унапредити комуникационе вештине, сарадњу и тимски рад.
Ублажавање стреса и анксиозности: Играње видео-игара може бити начин опуштања и ублажавања стреса, омогућавајући играчима да се искључе из свакодневних проблема. Неке студије сугеришу да играње може смањити ниво кортизола, хормона стреса. Такође, играње у групи смањује осећај усамљености и изолованости.
Мотивација и упорност: Постизање циљева у игрицама може повећати осећај постигнућа и мотивисати играче да буду упорнији, што се може пренети и на друге аспекте живота.
Моторичке способности: Играње игрица које укључују прецизност у руковању мишем или воланом, као што су симулатори вожње, могу развити моторичке способности до те мере да се играчи успешно опробају и у реалној вожњи Формуле 1 или МотоГП или чак вожњи бродова, глисера, малих авиона (уз положене испите), о чему с времена на време читамо у новинама.
И. Радоичић