NIJE DOBRO NIŠTA ŠTO JE PRETERANO, ALI... Video-igre u razumnim količinama koriste mentalnom zdravlju

Ovakva situacija dovela je do toga da je Svetska zdravstvena organizacija označila poremećaj igranja kao zdravstveno stanje. Međutim, to ne znači da igranje igrica, kada je umereno i povremeno, ne donosi neke koristi. Naprotiv, neke nedavne opservacione studije zabeležile su i pozitivne i negativne efekte.

Japanski istraživači s tokijskog Univerziteta Nikson tvrde da posedovanje konzole i učestvovanje u igranju video-igara može imati pozitivan učinak na mentalno blagostanje. To je zaključak studije ponašanja 97.602 Japanca, obavljene u časopisu Nature Human Behavior.

Zbog nestašice igračkih konzola između 2020. i 2022. godine (u vreme epidemije koronavirusa, kada smo svi bili zatvoreni), japanski trgovci koristili su se lutrijom kako bi kupcima omogućili da nabave jednu od dve različite konzole. Istraživači su ovu slučajnu distribuciju iskoristili kako bi procenili uticaj video-igara na stres i zadovoljstvo životom. Anketirali su 97.602 pojedinca, od kojih su 8.192 učestvovala u lutriji, starih između 10 i 69 godina, i od njih prikupili informacije o posedovanju konzole, preferencijama igranja, mentalnom zdravlju, zadovoljstvu životom i sociodemografskim karakteristikama.

A zavisnici?

Kod nas ne postoje specijalizovane ustanove koje se isključivo bave zavisnošću od video-igara, ali postoje psihijatrijske klinike i savetovališta za mentalno zdravlje gde se pruža pomoć osobama koje imaju problema sa ovim oblikom zavisnosti. Centri za mentalno zdravlje, kao i privatni psihološki centri, pružaju terapiju i savetovanje za različite vrste zavisnosti, uključujući i zavisnost od video-igara.

Koristeći različite pristupe, uključujući algoritam mašinskog učenja, dizajniran za uzročno zaključivanje na temelju anketnih podataka, otkrili su da i posedovanje jedne od konzola i igranje igara na jednoj od njih poboljšava mentalno zdravlje. Međutim, ta korist bledi ako se igre igraju više od tri sata dnevno. Takođe se pokazalo da posedovanje konzole poboljšava zadovoljstvo životom i smanjuje psihološki stres.

Istraživači nisu sigurni koliko je na ove rezultate uticala epidemija koronavirusa, ali su uvereni da treba nastaviti s proučavanjem složenog uticaja vremena provedenog pred ekranom na naše mentalno zdravlje. Do sada se znalo da igranje video-igara može imati nekoliko pozitivnih efekata na zdravlje, a naučna istraživanja su identifikovala različite aspekte gde igranje može biti korisno.

Kognitivne sposobnosti: Istraživanja pokazuju da igranje video-igara može poboljšati različite kognitivne funkcije, kao što su pažnja, pamćenje, i prostorna svest. Akcione igre posebno mogu unaprediti sposobnost brzog donošenja odluka i preciznog praćenja objekata.

Rešavanje problema: Strategijske igre i zagonetke često zahtevaju od igrača da razmišljaju kritički i koriste logiku za rešavanje kompleksnih situacija. Ovo može doprineti razvijanju veština u rešavanju problema u stvarnom svetu.

Društvene veštine: Mnoge igre omogućavaju interakciju sa drugim igračima putem onlajn zajednica ili timskog igranja, što može unaprediti komunikacione veštine, saradnju i timski rad.

Ublažavanje stresa i anksioznosti: Igranje video-igara može biti način opuštanja i ublažavanja stresa, omogućavajući igračima da se isključe iz svakodnevnih problema. Neke studije sugerišu da igranje može smanjiti nivo kortizola, hormona stresa. Takođe, igranje u grupi smanjuje osećaj usamljenosti i izolovanosti.

Motivacija i upornost: Postizanje ciljeva u igricama može povećati osećaj postignuća i motivisati igrače da budu uporniji, što se može preneti i na druge aspekte života.

Motoričke sposobnosti: Igranje igrica koje uključuju preciznost u rukovanju mišem ili volanom, kao što su simulatori vožnje, mogu razviti motoričke sposobnosti do te mere da se igrači uspešno oprobaju i u realnoj vožnji Formule 1 ili MotoGP ili čak vožnji brodova, glisera, malih aviona (uz položene ispite), o čemu s vremena na vreme čitamo u novinama.

I. Radoičić