КАКО ТУМАЧИТИ ДЕКЛАРАЦИЈУ НА ХРАНИ Нутрициониста упозорава: Ово су 7 најчешћих заблуда када су у питању "здраве намирнице"

Иако су правила о означавању хране често сложена и тешко разумљива, све више људи жели да зна шта купује. Произвођачи, са своје стране, понекад користе замке и маркетиншке трикове како би прикрили праву природу производа, чак и када је храна далеко од здраве, каже нутрициониста Бранка Мирковић и открива тајне читања декларација.

- Информација о производу се налази на његовој полеђини, међутим често срећемо половичне и скраћене информације на предњој страни. Ову страну произвођаци често користе да рекламирају да је храна здрава, да има мање лоших масти и шећера, а калориска, односно енергетска вредност је смањена на препоручену порцију, а не на 100 грама производа, као што би требало - наводи наша саговорница.

Уколико купујемо на брзину и не обраћамо пажњу за задњу страну бићемо у заблуди, јер су то далеко мање количине од наше уобичајене. Ако се томе додају неразумљиви изрази и називи, забуна је потпуна, сугерише нутрициониста.

Закон и пракса

Постоји закон о декларисању хране и технолошки правилник за произвођаче, наводи, и ту је све је јасно, али купац није дужан да га чита, њему мора да буде јасна деклерација. Ипак, закон се често не поштује.

- Домаћи производи морају да имају јасну и видљиву етикету, јер су често мале и нечитљиве, а за увезену робу мора да постоји превод. Ту су и списак састојака, нето количина и рок трајања. Сухомеснати производи и сиреви који се продају на мерење морају да имају деклерације истакнуте на видљивом месту на витрини, што је мера предострожности због људи који имају разне алергије – објашањава нутрициониста.

Величина слова, као и фонт су такође прописани и ако не можете да прочитате декларацију или је нешто неразумљиво, одустаните од куповине. То је ваше право, каже Бранка, и додаје да треба да развијемо свест да некуповина производа може да натера произвођача на промену.

Основне заблуде око "здраве" хране

Витамини и минерали. На предњој страни обично стоји да је производ обогаћен или побољшан додацима витамина и минерала. То значи да производ у основи не садржи витамине и да су додати они синтетички.

Без глутена. Још једна од уобичајених заблуда јесте да је производ здрав ако нема глутена. Многи производи који немају глутен могу да буду нездрави, јер садрже лоше масноће и више шећера.

Лајт млечни производи. Нискомасним млечним производима се одузима масноћа, али да би се производ згуснуо додаје се углавном скроб, односно повећава количина угљених хидрата.

"Природна" арома воћа. На воћним јогуртима, кашама, соковима, чајевима… чести су натписи "са природном аромом воћа". Будите обазриви, јер у њима веома често нема воћа или га има у веома малим количинама. То ствара заблуду код купца да је купио производ који је здрав, а заправо уноси хемијске, односно синтетичке ароме воћа.

Сухомеснато без меса. Код паштета, паризера, али и трајних сухомеснатих производа додате су синтетичке ароме, а већа количина се добија тако што се убацују житарице, остали угљени хидрати и неквалитетне масноће. Из тог разлога проверите количину меса у производу.

Не знате шта једете. Грицкалице су посебна прича, посебно танко сечени печени кромпир или хлеб који миришу на ростиљ, шунку, пармезан… У питању је арома, односно парфем који се удувава специјалним машинама, тако да ни не знате шта једете. А како су пржени у добокој масноћи пуни су транс масних киселина.

Коју кафу пијете. На кафи често може да се прочита да, рецимо, није минас, већ има арому минаса. Наравно, укус остаје исти, али је махом реч о веома лошој кафи. Највеће преваре које се тичу кафе леже, пак, у онима које су паковане у кесицама. Зато читајте деклерације, јер ознака "арома" значи да је у питању вестачки мирис, а да производ нема тај квалитет, саветује нутрициониста.

Преваре код додатог шећера

Када налетите на производе на којима је истакнуто да не садрже шећер, нажалост чак и на онима за дијабетичаре, знајте да је то манипулација купцима, открива наша саговорница.

- И да нисте болесни, већ да само водите рачуна о количини шећера коју уносите, то је велика превара. Постоје различити називи за шећере и уколико нисте упућени, нећете их препознати. Њих углавном називају здравијима, што није тачно – категорична је наша саговорноца.

Шећер може да буде од репе, карамелизован шећер, смеђи шећер који је бели, али обојен, од шећерне трске, кокосов, посластичарски…, али то је све шећер.

- Слатки сирупи су само други облик шећера. Многи мисле да је реч о здравој храни, посебно ако је наведен фруктозни сируп, који се уствари прави од кукурузног сирупа, а ту су још и сируп од мекиња, сируп од пиринча… За наше тело је то шећер, али је произвођачима јефтинији и више га користе. Додају се још и меласа, лактоза, кристална фруктоза, галактоза, фруктоза, малтоза… Дакле, сви ови састојци значе да производ садржи шећер, односно да је због тога није здравији – каже Бранка.

Обратите пажњу на масноће

Рафинисано уље значи да је грејано, дакле да није хладно цеђено, а посебно обратите пажњу на транс масне киселине код мајонеза, маргарина, у грицкалицама и прженој храни.

- Оне су нездраве, јер подижу ниво холестерола и лоше утичу на здравље, посебно на срце и крвне судове. За разлику од њих, засићене масне киселине, које се налазе у масном месу, јајима (ако их једемо у већим количинама), неким биљним производима, као и у кокосу и кикирикију, мање су штетне, али их треба јести умерено - поручује.

Дневник/Курир/Наташа Лазовић